Region
19. 1. 2022. / 19.10
Kriza u Crnoj Gori: Manjinska vlada, prevremeni izbori ili nastavak natezanja
Nakon nešto više od godinu dana od formiranja nove Vlade u Podgorici je ponovo u igri predlog o manjinskoj Vladi kao mogućem rešenju krize u koju se uplela vladajuća koalicija
Obrazlažući predlog Abazović je rekao da bi svi poslanici u crnogorskom parlamentu trebalo da ga podrže, ali da "Crno na bijelo“ ništa ne nameće, već nudi moguće rešenje, te da je vreme da se dblokira put ka Evropskoj uniji. Ako situacija nikako ne može da se razreši ostaju prevremeni izbori kao "čisto rešenje“.
Sadašnja vlada sastavljena je od ideološki udaljenih Demokratskog fronta, Demokrata i koalicije "Crno na bijelo“. Od početka se suočava sa poteškoćama i unutrašnjim nesuglasicama između političkih lidera i protiskom DPS-a sa strane. Stalna trvenja između izvršne i zakonodavne vlasti ostavila su posledice na reformski put Crne Gore i blokiraju važne procesa, poput izbora Tužilačkog saveta, bez koga je pravosudni sistem nefunkcionalan.
Premijer Zdravko Krivokapić poručio je građanima Crne Gore da je manjinska vlada "prevara“, navodeći da je politička situacija u zemlji turbulentna kao rezultat odnosa pojedinih političkih lidera "koji misle da čitav svet zavisi od njih“. On smatra da postoje dva prirodna rešenja: proširenje postojeće Vlade novim većim ministarstvima ili vanredni parlamentarni izbori, što bi, kako kaže, bilo "najpoštenije“.
Abazovićevom predlogu se protive i DF i Demokrate. Demokrate poručuju da neće vršiti vlast sa onima koje su pobedili na izborima, dok DF smatra da je krizu moguće rešiti "bez novih eksperimenata iza leđa javnosti“, vodeći računa da se DPS-u ne ostavi ni najmanja mogućnost da utiče na društveno-politička dešavanja u Crnoj Gori.
Iz DPS-a Mila Đukanovića su saopštili da će podržati svaku inicijativu koja će dovesti do smene sadašnje Vlade Crne Gore.
Evropski zvaničnici su jedinstveni u stavu da je dobrodošao svaki predlog koji Crne Goru vodi iz političke krize i ka napretku u evropskim integracijama.
Za formiranje manjinske vlade potrebno je da glasa 49 poslanika, što je tropetinska većina koja je neophodna za izglasavanje svih važnih zakona u Crnoj Gori. Za 13 meseci, sadašnja vladajuća većina sa 41 poslanikom nikada nije uspela da je obezbedi.
O manjinskoj vladi kao izlasku iz krize prvi put se govorilo u jesen prošle godine, nakon više propalih pregovora o rekonstrukciji Vlade i bezuspešnih pokušaja Demokratskog fronta da se izaberu novi ministari i premijer.
S.P./Vijesti/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com