Aleksandar Vučić i Ana Brnabić oterali su stranog investitora kojeg su 2004. doveli Đilas, Tadić, Zelenović i Jeremić, a koji je Srbiji mogao da donese neverovatnih hiljadu milijardi evra u narednim decenijama.

Ovako bi nekako mogla da glasi vest od četvrtka da je Srbija “raskinula” sa kompanijom Rio Tinto, odnosno, kako je rekla predsednica vlade – “stavili smo tačku na Rio Tinto”.

Do pre samo nekoliko meseci i predsednik države i premijerka su građane zasipali stotinama milijardama evra koje treba da uđu u Srbiju od iskopavanja i prerade litijuma iz jadarita. Postavlja se pitanje: šta ćemo sad bez tih silnih milijardi?

Sam Rio Tinto je najavio ulaganje od 2,4 milijarde dolara, međutim, predsednik je bio mnogo izdašniji. Bio je 4. jun 2021. kada je “objasnio narodu” o čemu se zapravo radi. Brojke koje je tom prilikom izbacio bile su neverovatne: u zavisnosti od toga da li bi u Srbiji radila “samo” fabrika baterija i katoda ili i fabrika električnih automobila, prihod bi varirao od 3,4 milijardi pa do “neverovatnih, fascinantnih i fantastičnih 19,7 milijardi evra” godišnje, pa još puta 56 godina.

Kako je tada rekao “sem ove poslednje faze (fabrike automobila, prim. nov), sve drugo već imamo u džepu”. Obznanio je da bi taj kraj Srbije mogao da bude najbogatiji, “bogatiji od Beograda”.

Sličnu računicu – od bilion, odnosno, hiljadu milijardi evra – predsednik je izneo i 29. jula. Osim svih tih silnih milijardi, pominjao je i više hiljada veoma dobro plaćenih radnih mesta i preokret u natalitetu, zaključivši da, ukoliko se sve to dogodi “onda vam je jasno da je Srbija na nekoj drugoj planeti u odnosi na današnje stanje".

Još je  1. decembra narodu objašnjavao da je “njegov san” da Srbija od proizvodnjom baterija od domaćeg litijuma i električnih automobila prihoduje 10,3 milijarde evra godišnje i tako postane "evropsko čudo“. Tvrdnje je bio potkrepio grafikonima. Obraćanje su uživo prenosile televizije sa nacionalnom frekvencijom RTS, Prva, Happy i Pink.

Postavlja se logično pitanje: s kojim pravom su Vučić i Brnabić lišili građane stotina milijardi evra, koje su sami najavili? Zašto su svojevoljno “raskinuli” sa Rio Tintom, uprkos mnogim uveravanjima da će “narod da odluči” o rudniku litijuma na referendumu? Zašto su diskrecionom odlukom uništili nade ljudi u Loznici i okolini da će živeti bolje?

Kad su se “zalaufali” protesti zbog Rio Tinta, Vučić je govorio o de facto stranim plaćenicima među domaćim političarima, koji su primali pare iz inostranstva da bi blokirali projekat iskopavanja i obrade jadarita. Zar zbog interesa stranih plaćenika da plaćamo milijardu evra odštete Rio Tintu, brojku kojom je Vučić plašio građane? Ne radi li onda i Vučić za te iste interese?

Naravno, ovo su sve polu-cinična pitanja, koja u aktuelni kontekst stavljaju bajke koje su Vučić i Brnabić i ostali pričali građanima. Jer, ne zna se šta je gore: da su tačni predsednikovi proračuni o stotinama milijardi evra, a da je onda olako odustao od njih zarad malo političkih poena, jer mu se ljulja fotelja, ili da je svesno obmanjivao građane o “kamionima i avionima” kako bi zabašurio eventualne probleme sa životnom sredinom (koji, da stvar bude još luđa, još uvek nisu potvrđeni).

Isto tako, malo vrede i obećanja o prekidu ovog projekta. Koliko vredi reč čoveka i njegovih uposlenika, koji menjaju stav o tome kako vetar duva? Pre gotovo tačno tri godine, 23. januara 2019, Vučić je saopštio da je zamolio kompaniju Rio Tinto “da nastave i ubrzaju radove, jer je to od ogromnog značaja za našu zemlju”. Pre manje od mesec dana, 27. decembra 2021, on je izjavio da “projekat Jadar neće biti povučen iako su to tražili ‘pojedini opozicioni političari’". A onda, samo tri nedelje kasnije, 20. januara 2022, Brnabić je saopštila da je stavljena tačka na projekat Rio Tinto.

Ko može da garantuje da nakon pobede na izborima u aprilu 2022. nova vlada neće odmah vratiti sve u staro stanje? Čak i da je priča sa Rio Tintom zaista završena, ni borci protiv litijuma i svakovrsnih rudnika nemaju mnogo razloga za zadovoljstvo, jer postoji još nekoliko projekata za iskopavanje litijuma u Srbiji, kojima se ni oni, niti vlada Srbije nisu bavili.

Ali, to je tek potencijalni ekološki problem. Šta tek da kažemo o enormnim, potvrđenim zagađivačima na istoku Srbije? Izgleda da to nikome nije zanimljivo.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com