Teško da premijerka Ana Brnabić sme nešto da misli, pa i da sanja, a kamoli da izgovori, a da prethodno za to nije dobila saglasnost “šefa” Aleksandra Vučića i njegovih mefistofelovskih spin-doktora. Ono što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu, pa predsednik može da lupeta i priča ‘nako, mulja, petlja, bude kontradiktoran, ali njegovi posilni moraju da se ponašaju i izjašnjavaju prema unapred utvrđenom protokolu. U pitanju su dobro raspoređene uloge režimskih delatnika u cilju sluđivanja građana koje je dosad davalo dobre rezultate, sa rezultantnom kakofonijom, iz koje svako uzima ono što mu paše: stara i veoma brojna radikalsko-nacionalistička ekipa režim doživljava kao patriotsko-proruski, kojem o glavi rade zli zapadnjaci, koji poslovično mrze Srbiju i njene ekonomske trijumfe i sportske podvige. Za novonaprednjake, Vučićeva vlast je pragmatična i održava dobre kontakte sa svim zemljama sveta, a naš predsednik je posvuda omiljen i svaki lider sveta koristi priliku da se sa njim rukuje bar četiri puta. Za treće, one građaniste koji se nalaze u naprednjačkom lancu korupcije i koji su sve neuverljiviji i providniji, Vučić je zapadni čovek koji nasuprot sebe ima nacionalističku-prorusku-”litijašku” opoziciju. Tačno je da on ne valja, ali ovi koji bi da ga smene još su gori – veli ta retorika.

Elem, nije moguće i pomisliti da bi Brnabićka smela da izrekne nešto tako važno, a da prethodno to nije odobreno i koordinirano u Vučićevom kabinetu. Govori se o njenoj izjavi od pre sedam dana u kojoj je praktično optužila vlade SAD, Velike Britanije, Nemačke i Austrije da stoje iza ekoloških protesta u Srbiji koji su ozbiljno uzdrmali Vučićev režim i, bar privremeno, oterali Rio Tinto sa ovih prostora.

Rekla je ona da “nema reči za licemerje” ovih zemalja. Potom je imenovala neke strane, ovde vazda zloglasne, donatorske kuće koje podržavaju civilni sektor u Srbiji, uključujući ekološke organizacije. To su, između ostalih, Fondacija braće Rokfeler, USAID, Vestminsterska fondacija za demokratiju, Britanski savet i nemačka fondacija “Hajnrih Bel”. Ti pokvareni zapadnjaci, veli ona, sa jedne strane, izražavaju zabrinutost zbog toga što se traži prekid saradnje sa Rio Tintom, a sa druge podržavaju proteste. Jasno je koja je igra u pitanju – prokljuvila je premijerka – žele da “oslabe Aleksandra Vučića i slome mu kičmu”. Teške misli iznela je na konferenciji za novinare na kojoj je rekla kako je Vlada Srbije odlučila da raskine poslovne odnose sa Rio Tintom. Manje od mesec dana nakon što je predsednik rekao da se aranžman sa Rio Tintom nastavlja i da neće njemu Rokfeler odlučivati po Srbiji.

PREDIZBORNA RETORIKA I BES

E sada, šta je smisao ove, u najmanju ruku, nediplomatske izjave, koju je pratila prigodna kampanja u režimskim medijima? Pod jedan, nju treba čitati u kontekstu predizborne kampanje, u kojoj će se kanda užariti retorika po kojem naopaki i neprijateljski zapad hoće da sruši Vučićevu vlast, a svaki Vučićev protivnik – po ugledu na propagandu devedesetih – radi za strane interese. To je, inače, narativ koji se već deceniju podgreva i cementira u ogromnoj većini režimskih medija postajući opšte mesto, te se koristi po potrebi, sve češće. Drugo, ovom izjavom se želi skrenuti pažnja sa činjenice da je naprednjačka vlast prvi put doživela ozbiljne poraze, prvo na ekološkim protestima, a onda i na referendumu. I treća stvar: u pitanju je poruka Zapadu da bi bilo uputno da se dezintenzivira podrška civilnim organizacijama / kontrolorima vlasti ako želi da njegovi interesi u Srbiji budu u potpunosti zaštićeni. Očigledno se vlastima u Srbiji ne sviđa promena strategije zapadnih (ne samo privatnih) fondova da sredstva usmeravaju ne samo nevladinom sektoru koji sa vlastima radi na “institucionalnom razvoju” već i – u mnogo većoj meri nego ranije – onima koji su oponenti i kritičari vlasti. Uvek se Srbija može okrenuti Rusiji, infrastruktura za to je pripremljena – adut je koji Vučićeva vlast uvek drži u rukavu, tako da se vidi.

Imena nekih donatora – kao što su Rokfeler i Šoroš – crvena su svetla koja signaliziraju straobalnu opasnost po srpstvo, za veliki procenat građana u Srbiji. Zaboravlja se, naravno, da je Ana Brnabić svoju karijeru izgradila kao “granti” zapadnih fondacija, a da se Vučić u nekoliko navrata susretao sa članovima porodice Šoroš i išao kao gost – sav ozaren – na večeru prilikom posete visokih funkcionera Fondacije Rokfeler Beogradu. A da ne navodimo Vučićeve sjajne odnose sa nekim aktuelnim i bivšim zapadnim visokim dužnosnicima, kojima se toliko hvali. To se, naravno, ne zove licemerje!

A onda je usledio, za neke, neočekivan šamar sa Zapada. Dok su na ovakve prozivke ranije ćutale, sada su ambasade Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke izdale oštro saopštenje ukazujući da premijerkine reči “ne odražavaju naše partnerstvo sa Srbijom”. Dodale su ono što svi koji imaju više od deset grama mozga znaju – diplomatski su saopštile da je država Srbija najveći “plaćenik” Zapada. “Od početka procesa demokratske tranzicije u Srbiji, SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačka bile su među najvelikodušnijim i najpouzdanijim partnerima i prijateljima Srbije, pruživši joj finansijsku pomoć ukupne vrednosti od preko tri milijarde evra.”

Zapad da se uključi u borbu protiv kampanje koja se vodi protiv civilnog sektora

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike (CEP) takođe smatra da Ana Brnabić nema politički kapital i kapacitet da samostalno iznosi izjave ove težine, te da se vladajuća elita očigledno složila da se plasira ovaj, kako kaže, štetan iskaz. Subotić kaže kako je premijerkin diplomatski ispad zapravo samo nastavak onoga što godinama u Srbiji slušamo kada su u pitanju ne samo ekološke organizacije, već i centri za istraživačko novinarstvo, tink-tenkovi i druge organizacije civilnog društva.

“Ovde se otišlo korak dalje. Premijerka Ana Brnabić je direktno targetirala neke zapadne zemlje, i to one koje najviše investiraju u Srbiju i od kojih u velikoj meri zavisi evropski put Srbije, a pritom je to urađeno u kontekstu najkontroverznije i u javnosti najprisutnije političke i društvene teme – afere Rio Tinto. Stoga su zapadne države imale potrebu da se ograde, što do sada nije bio slučaj. Smatram da je to dobar iskorak i da bi bilo važno da se Zapad uključi u borbu protiv izjava ovdašnjih funkcionera i kampanja koje se vode protiv civilnog sektora u Srbiji. Naravno, cilj ove izjave je bio da se delegitimizuju ekološki protesti, da se prikažu kao eksterno naručeni”, kaže Subotić u razgovoru za “Vreme”.

Za Savu Manojlovića iz organizacije “Kreni-promeni”, verovatno najprepoznatljivijeg lidera protesta protiv Rio Tinta, izjava Ane Brnabić odražava karakter ove vlasti: jednostavno ako ste u nečemu nesaglasni sa njima, morate biti satanizovani. Po njegovom mišljenju, ona je usmerena ka naprednjačkom biračkom telu, koje takođe u dobroj meri “podržava zahteve za zemljom u kojoj vazduh nije zagađen, voda uništena, a zemlja rasparčana od Rio Tinta”.

“Premijerka Ana Brnabić je u sinekuru vlasti došla kao neko ko je učestvovao u brojnim projektima nevladinog sektora. Ja bih, recimo, mislio da se na tim projektima učestvuje zbog sopstvene stručnosti i obrazovanja, pa mi je nejasno zašto premijerka to povezuje sa izdajom sopstvene zemlje i kršenjem zakona. Ali, očigledno, uvek kada pričamo o drugima, polazimo od sopstvenih ambicija i ličnog iskustva”, kaže Manojlović.

U IŠČEKIVANJU REPRESIVNIH ZAKONA

Dane Pribić, aktivista Centra za razvoj demokratskog društva “Europolis” iz Novog Sada, kaže da oštra retorika vlasti prema akterima sa zapada predstavlja eho narativa iz devedesetih o međunarodnoj zaveri protiv Srbije. Ta retorika je, smatra on, po dolasku naprednjaka na vlast ponovo prisutna uprkos “prijateljskim odnosima” koje je predsednik Vučić ostvario sa svim liderima u svetu, pa i onima sa zapada.

“Srpskoj naprednoj stranci se mora ‘odati priznanje’ da vešto balansira između različitih protivrečnosti. Sa jedne strane se predstavljaju kao politička snaga koja Srbiju vodi ka Evropskoj uniji, dok sa druge strane štite srpski narod od iste te Unije, koja navodno želi da ga uništi. Deo odgovornosti za tako apsurdnu situaciju snose i sami donatori i, uopšte, predstavnici zapadnih struktura. Ta neprijateljska retorika, koja se s vremena na vreme obnavlja i protiv njih i protiv organizacija koje oni podržavaju u Srbiji – prolazi bez ikakvih posledica. Tolerišući takve nastupe vlasti, oni su ih naučili da mogu da se izvuku sa takvim izjavama. Najveću štetu trpe organizacije i aktivisti koje vlast targetira takvom retorikom”, kaže Pribić u razgovoru za “Vreme”.

Komentarišući premijerkinu izjavu, pisac i aktivista “Ekološkog ustanka” Đorđe Miketić kaže da nije nikakvo iznenađenje to što vlast pokušava na sve moguće načine ugušiti kritičke stavove, kritičko mišljenje i bilo kakvo organizovanje građanja jer ona to “doživljava kao neprijateljsko udruživanje spram njihovog suverena iako je u biti to osnova svakog demokratskog društva”. On smatra da je ovo samo nastavak pritiska na građane, nevladine organizacije i donatore koji, u vreme zarobljenih institucija, čine “izvanredne i odlučujuće napore da ova zemlja ipak ne sklizne u apsolutnu diktaturu”. Po njegovim rečima, nivo pritiska će zavisiti od “snage našeg otpora da tome stanemo na put”.

“Verujem da smo na korak od toga da ovi verbalni napadi postanu i slovo nekakvog represivnog zakona, po uzoru na Rusiju, Tursku ili Mađarsku. Mnogi ne znaju da je ova vlast pokušala dva puta promuvati uredbu Vlade koja bi pod ingerenciju Ministarstva odbrane stavila svu međunarodnu saradnju i istraživanja – pravdajući to odbranom zemlje. Poslednji put je to urađeno na sednici Vlade u decembru, uredba je usvojena, ali je povučena odmah sledeće nedelje nakon pritiska javnosti, NVO sektora i građana, koji su tada bili na blokadama. Kada na to dodate informaciju da je premijerka bila direktorka u USAID-u, poznatoj američkoj fondaciji koja pomaže NVO sektoru, lokalnim samoupravama i aktivnim građanima u Srbiji koji žele unaprediti svoju zajednicu, dolazimo do opscene, gnusobne dijagnoze ovog premijerkinog licemerja”, kaže Miketić.

Sa druge strane, Subotić ne smatra da ova premijerkina izjava znači da će predstavnici vlasti u narednom periodu zaoštravati retoriku prema Zapadu. Tim pre, jer su saopštenjem ambasada dobro “pecnuti”.

“Nešto slično ćemo, naravno, nastaviti da gledamo, slušamo i čitamo u provladinim medijima, ali ne očekujem da će se Vučić usuditi da, na sličan način, eksplicitno proziva zapadne zemlje. Možda će nešto slično pričati u opštim terminima. Dakle, ne mislim da je u pitanju nekakav sistematičan pristup, već deo izborne kampanje. Toga su svesne i zemlje koje su targetirane, ali su ipak morale da se ograde jer je Rio Tinto postao afera neviđenih razmera u Srbiji”, kaže on.