Svet

NATO ne sme da se širi na istok: Vladimir Putin

Foto: AP Photo/Alexander Zemlianichenko

2. 2. 2022. / 8.57

Podgrevanje Hladnog rata: Niko ne popušta

Svet kao da se navikao na hladnoratovsko zveckanje teškim naoružanjem Rusije i Zapada: ne jenjava, ali ne izaziva više toliku pažnju. Posle petočasovnog razgovora sa Viktorom Orbanom u Moskvi Vladimir Putin je lično ponovio ruske zahteve, koji su po automatizmu odbijeni. U ovoj partiji šaha ili pokera u igri je dugoročna bezbednost Evrope

Rusija je nagomilala trupe u dometu granice sa Ukrajinom, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija hoće da pošalju pojačanje u članice NATO-a na istoku Evrope, šalju vojnu opremu u Ukrajinu čija je vojska u stanju povišene borbene gotovosti. Zvecka se tenkovima i raketama, zapadni mediji i političari govore o ruskim planovima o invaziji Ukrajine.

U takvoj situaciji mađarski premijer Viktor Orban je u utorak otišao u "mirovnu misiju“ u Moskvu gde je pet sati razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. U Mađarskoj se 3. aprila održavaju parlamentarni izbori, ali nije bilo reči o tome, makar ne zvanično.

Putin je u obraćanju medijima nakon razgovora još jednom zamerio Zapadu da "ignoriše“ bezbednosne interese Rusije, piše nemački "Špigel“. "Jasno je da se osnovne ruske brige ignorišu“, da Zapad ne mari za princip "nedeljive bezbednosti“ u Evropi, izjavio je Putin.

Šef Kremlja je upozorio da ni jedna zemlja ne sme sopstvenu bezbednost da sprovodi na račun bezbednosti druge zemlje. "Pretpostavimo, da je Ukrajina članica NATO-a i započne vojne operacije. Da li onda treba da započnemo rat sa NATO-om? Da li je neko o tome razmišljao? Očigledno nije“, rekao je Putin.

I dalje: "Moj je utisak da se SAD ne brinu toliko o bezbednosti Ukrajine, već da je glavni zadatak da se zaustavi razvoj Rusije“. Pritom je Ukrajina, kazao je Putin, "samo instrument za ostvarenje tog cilja“ koji može da se primeni i tako, što bi Rusija bila uvučena u oružani sukob, jer se odbija zahtev Rusije da se stavi tačka na širenje NATO-a na istok.

Rusija, pored ostalog, traži garancije da Ukrajina, Gruzija i Moldavija neće ući u NATO, da se zapadna vojna alijansa povuče na pozicije iz 1997. i da se obustavi stacioniranje raketa u dometu ruskih granica.

Zapad to odbija i uporno tvrdi da Kremlj planira invaziju na Ukrajinu, što Moskva jednako uporno demantuje. Druga u zapadnim  medijima rasprostranjena teza je da Rusija izazivanjem straha od rata u Ukrajini želi da natera "zapadne partnere“ da izađu u susret njenim zahtevima. Obe strane su ukopane na tim pozicijama, popuštanje bi bilo protumačeno kao znak slabosti, razrešenje nije na vidiku.

"Moja poseta je bila u službi mira“, rekao je Orban, upozorio na opasnost novog Hladnog rata i pozvao na dijalog između Rusije i zapadnih saveznika. Bliskost Orbana sa Putinom je neskrivena i često je nailazila na kritiku drugi zemalja Evropske unije.

Takođe u utorak su telefonom razgovarali ministar spoljnih poslova Rusije Sergel Lavrov i njegov američki kolega Entoni Blinken. Nije došlo do bilo kakvog pomaka, makar ne javno. Lavrov je pozvao na dijalog na temu "zašto Zapad neće da ispuni svoje obaveze“, a Blinken na razgovor o tome da se ruske trupe smesta povuku sa granica sa Ukrajinom uz upozorenje da bi ruski upad u Ukrajinu imao "brze i ozbiljne posledice“.

Blinken je opet jednom naglasio podršku SAD očuvanju "suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine“ (ruska aneksija Krima i de fakto kontrla Luganska i Donjecka), te da svaka država ima suvereno pravo da odlučuje o svojoj spoljnoj politici i savezima kojima će pristupiti.

Sve u svemu Blinken i Lavrov su se nakon telefonskog razgovora složili da treba dalje razgovarati.

J.H./Spiegel/Washington Post

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu