Pre gotovo šezdeset godina, oktobra 1962. godine, zabeležio sam u svom dnevniku: "Sanjao sam kako se na horizontu diže pečurka ka nebu, isuviše je to blizu mene, sve je gotovo…“ Pre toga često sam sanjao da me streljaju. Tumačio sam taj san tako, da moja podsvest želi individualniju, herojskiju smrt od bezimenog gušenja u gasnoj komori ili prebijanja do smrti u logoru. Zamenio ga je san o tada modernijoj smrti zbog eksplozije atomske bombe.

Iz moje sadašnje perspekive bio sam strahovito mlad, imao nešto preko trideset godina, taman počeo da živim sređeno. Pre toga sam završio školu rezervnih oficira u Bitolju i dosta toga naučio o nuklearnom oružju uz smešnu pouku: "Oružje protiv atomskog oružja je vaš ašovčić, u alučaju atomske opasnosti brzo se zakopajte!“ To smo morali da vežbavamo. Kao dopisnik iz Mađarske 1956. video sam na ulicama izgorele tenkove, mrtve ruske vojnike i mađarske civile, mislio sam da znam šta je rat.

Na Samitu nesvrstanih zemalja u Havani sam 1979. prisustvovao Titovom poslednjem velikom javnom govoru, što bi se govorilo o papama "urbi et orbi“ – "gradu i svetu“ – zapisao: "Sve je to daleko od kubanske krize i nadmudrivanja Kenedi-Hruščov. Tada je opstanak sveta stvarno bio u opasnosti.“

Kenedi i Hruščov, Bajden i Putin

Danas poneko ukrajinsku upoređuju sa Kubanskom krizom. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden zaista je pre neki dan rekao: "Ako u Ukrajini Rusi i Amerikanci budu pucali jedni na druge to bi bio svetski rat.“

Dodajem, taj svetski rat bi se vodio nuklearnim oružjem koje je neuporedivo strašnije od onog pre šest decenija. U pogledu kopnene vojske zapadna alijansa nema u Evropi šta da suprotstavi Rusima, oni bi za tri dana bili na obalama Atlantika. Zaustaviti bi se mogli samo nuklearnim bombama. Što bi kao prvo izginulo evropsko stanovništvo, kao Japanci u Hirošimi i Nagsakiju, bila bi koletaralna šteta zbog koje bi se Moskva i Vašington izvinjavali, oni koji bi u atomskim bunkerima ostali živi.

Amerikanci su govorili da je Kuba, na kojoj su bile postavljene sovjetske rakete, "njihovo dvorište“. Za Kremlj je Ukrajina svakako "rusko dvorište“. Ali, rata zbog Ukrajine između SAD i Rusije biti neće. Pogotovo ne nuklearnog.

Bajden svakako nema kapacitet Kenedija, a Putin je mirniji, staloženiji i razboritiji od isuviše naglog Hruščova, koga verovatno krivi što je Ukrajini podario toliko nezavisnosti unutar SSSR. Iza Rusija sada stoji Kina, a za Sjedinjene Američke Države je pacifička regija daleko važnija od istoka Evrope. Najzad, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nimalo ne podseća na Kastra.

Statisti između Vašingtona i Moskve

Važno je da se razgovara direktno i indirektno. Bajden je pre neki dan ceo sat razgovarao sa Putinom, po ko zna koji put. Razgovaraju u većoj tišini generali s obe strane. Figure kao što su Makron, Šolc ili Stoltenberg mogu da dramatično delaju koliko god ih je volja, neće prikriti da su samo statisti koji se prave važni. Makron je ipak shvatio da se zapravo ne radi o samo o Ukrajini, nego o rasporedu raketa sa nuklearnim bojevim glavama. Za strateške račune Moskve one su sada rapoređene isuviše blizu Rusije i njenih većih gradova. To svakako liči na situaciju na Kubi pre šest decenija.

Ponešto se može uporediti, ali situacija je ipak u mnogo čemu drugačija. Histerija je za obe strane unutarpolitički zgodna, ja mislim da Bela kuća i ne misli šta izjavljuje, a u ovom slučaju Kremlj govori istinu.  Ruska vojska neće umarširati u Ukrajinu. Nema potrebe, za borbu ima gas i naftu.

Armagedon

Ja se bojim smaka sveta i nuklearnog rata jer, opet za razliku od stanja od pre više od pola stoleća, atomske sile su postale i Indija, Pakistan i Izrael, a i Severna Koreja tu nešto pokušava. Već čujem proteste Izraela što u rečenici o nuklearno opasnim zemljama pominjem jevrejsku državu. Izrael je nesumnjivo demokratska zemlja sa nezavisnom sudstvom . Ja, međutim, ne isključujem da bi neka vlada u Jerusalimu mogla da dođe na ideju da bombarduje iranska atomske postrojenja nekim nukleranim bombama umerene razorne snage. Verujem da se Netanjahu igrao s tom mišlju. A ako bi onda Rusija morala da spasava Iran, a Amerika, naravno, Izrael? Smak sveta na vidiku? Armagedon?

U bibliji se ta reč, zapravo Harmagedon, javlja samo na jednom mestu i to u 16. glavi Jovanovog Otkrivanja kada opisuje "sudnji dan“, doslovno "rat velikog dana Božijeg, svevišnjeg…“ Pročitajte detalje u tom svetskom bestseleru, verujem da ga imate u kući. U zemlji gde je to zapisano sada postoji nuklearno oružje.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com