Šefica Evropke komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel su odmah nakon što je u ponedeljak uveče Vladimir Putin priznao samoproklamovanu nezavisnost takozvanih narodnih republika Lugansk i Donjeck najavili oštre kaznene mere protiv pojedinaca iz Ruske Federacije. Mere treba da pogode one koji su učestvovali u tom “eklatantnom kršenju međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta Ukrajine i Sporazuma iz Minska”.

I Nemačka, koja je do sada zbog svojih specifičnih odnosa sa Rusijom reagovala prilično uzdražano na krizu između Zapada i Rusije, je najavila da će reagovati na ovo kršenje međunarodnog prava. Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je napisala na Tviteru da je usaglašavanje sa partnerima oko sankcija Rusiji u toku.

Predsednik Francuske Emanuel Makron, koji je u poslednjem trenutku pokušao da posreduje između Putina i predsednika SAD Džoa Bajdena, je hitno sazvao sednicu nacionalnog Saveta bezbednosti i odbrane. Putin je o svojoj nameri da prizna otcepljenje delova teritorije Ukrajine telefonom bio obavestio Makrona i kancelara Nemačke Olafa Šolca. Šolc je, prenose nemači mediji, Putina upozorio da se okane kršenja Minskog sporazuma.

I SAD su odmah najavile sankcije protiv rusije zbog priznanja nezavisnosti secenionističkih oblasti. Portparolka Bele kuće Jen Pskai je rekla da će Bajden “uskoro” poptpisati ukaz o merama protiv Ruske Federacije, koje će, pored ostalog, biti usmerene  na investicije i trgovinu.

Rusko priznanje separatiskičkih proruskih oblasti je “otvoreno kršenje međunarodnog prava, besramna povreda suvereniteta i integriteta Ukrajine”, izjavio je premijer Velike Britanije Boris Džonson.

Nakon što je na zahtev Dume priznao nezavisnost tzv. narodnih republika Lugansk i Donjeck, Putin se obratio naciji.  Ukrajinu, koju je nazvao delom ruske istorije, je optužio da ima nameru da napravi nuklearno oružje, što može da se tumači "kao priprema za napad na Rusiju“, izveštava nemački "Špigel“. Atomski know-how Ukrajina poseduje iz sovjetskih vremena, naglasio je Putin, a kada bi Kijev došao u posed oružja za masovno uništenje, to bi drastično promenilo globalnu situaciju, a to “ne može da se ignoriše”.

U višemesečnom natezanju oko Ukrajine i bezbednosnoj slici Evrope, Putin je povukao proaktivan potez i stavio Zapad pred svršen čin. Ovaj potez je potkrepio sa oko 150.000 vojnika koji su, prema američkim izveštajima, većim delom u stanju borbene gotovosti. Potez Putina je čista demonstracija sile, na koju Zapad teško da ima pravi odgovor. Zapadni "saveznici“ Kijeva su više puta naglašavali da neće ratovati sa Rusijom zbog Ukrajine.

Kriza između Zapada i Rusije se još više produbila i trajaće veoma dugo.Može se očekivati niz oštrih sankcija SAD i EU protiv Rusije, baš kao i da se deo ruskih trupa ušeta na ukrajinsku teritorija na "poziv“ separatista čiju je nezavisnost Kremlj priznao. Može se očekivati i eskalacija oružanih sukoba na istoku Ukrajine, kojoj je silom oduzet deo teritorije.

Srbija teško da će moći da ostane neutralna u sukobu između Zapada i Rusije koji je još daleko od kulminacije..

J.H.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com