Vojna akcija Vladimira Putina za cilj ima lomljenje postojeće bezbednosne strukture Evrope i sveta, prilikom čijeg modeliranja nisu u obzir uzimani zahtevi Rusije posrnule posle raspada Sovjetskog Saveza. Putin je dve decenije strpljivo uzdizao Rusiju, smatrao na kraju da bi trebalo da bude ravnopravan partner za stolom za kojim poker u svet igraju predsednici SAD i Kine, pa je, kada mu je to uskraćeno, uzeo stvar u svoje ruke.

Posle invazije Rusije na Ukrajinu, politička struktura sveta svakako neće moći da se vrati na predratno stanje: ili će Moskva ostvariti svoj naum i postati svetska sila objedinjavanjem dela postsovjetskog prostora (Ukrajina, Gruzija, Moldavija, a tu je i veran saveznik Belorusija), ili će Rusija biti skresana na lokalnu silu.

Stvari na početku rata koji Rusija vodi u Ukrajini za svetsku moć ne stoje dobro za Moskvu. Ključno pitanje je, međutim, dokle je Putin spreman da ide, dokle je većina Rusa spremna da ga sledi i šta su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države spremne da žrtvuju kako bi ga sprečile u tom poduhvatu. Osim Ukrajine, naravno.

 

Pročitajte ceo tekst Andreja Ivanjija u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (10.  marta)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com