Preko dva miliona ljudi je do sada zbog rata izbeglo iz Ukrajine. A neki tamo zbog njega odlaze. Emotivan poziv predsednika Volodimira Zelenskog na Telegramu bio je dovoljan da se na hiljade ljudi upute ka Ukrajini i pridruže novoformiranoj Međunarodnoj legiji za teritorijalnu odbranu Ukrajine. Prema ukrajinskih izvorima do sada ih ima preko 20 hiljada.

Najviše ih dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država i zemalja zapadne Evrope. Britanski "Tajms“ piše o odlasku 150 bivših padobranaca iz Ujedinjenog Kraljevstva sa iskustvom ratovanja u  Avganistanu. Iz ukrajinske ambasade u Vašingtonu saopštili su da se u prvim danima preko 3000 američkih dobrovoljaca odazvalo apelima Ukrajinaca. Češka Vlada garantuje da oni Česi koji se odluče da uzmu učešće na strani Ukrajine neće biti krivično gonjeni zbog ratovanja u inostranstvu.

Ruske vojne vlasti izdale su posebno upozorenje za ratnike koji dolaze iz stranih zemalja: ukoliko padnu u ruke Rusa "suočiće se sa ruskim kaznenim progonom“ jer neće biti tretirani kao ratni zarobljenici. "Plaćenici koje Zapad šalje kako bi pomogao nacionalističkom kijevskom režimu nemaju pravo na status ratnog zarobljenika“, saopšteno je iz ruskog Ministarstva odbrane.

Različit odnos različitih država

Portal prvog programa nemačkog javnog servisa ARD svemu daje romantičnu notu upoređujući dobrovoljce koji iz celog sveta odlaze u Ukrajinu da se bore protiv Putina i "ruskih ratnih zločinaca“, sa španskim borcima koji su iz severne Amerike i Evrope išli da se bore u građanskom ratu u Španiji protiv Franka. Izveštavanje zapadnih medija o "brutalnoj, rušilačkoj ruskoj agresiji“, o "namernom“ bombardovanju civila, bolnica, škola, porodilišta kao "specijalnoj ruskoj Taktici“ kakvu su primenjivali i u Siriji, doprinosi pravedničkom besu koji mnoge motiviše da idu u Ukrajinu i bore se rame uz rame sa Ukrajincima protiv zla koje ih napada, jer se "u Ukrajini brani Evropa“ i ceo svet.

Države se različito ophode prema pozivima Kijeva upomoć. Tako je Parlament Letonije doneo zakon koji oslobađa krivične odgovornosti one, koji se priključe ratu na strani Ukrajinaca. U Austriji se o tome još diskutuje.

Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras takođe je podržala odlazak u ukrajinski rat, jer da je lična odluka svakog pojedinca da se priključi oružanom otporu. Glavnokomandujući britanske vojske admiral Toni Radakin je, međutim, u intervjuu za BBC upozorio, da bi uključivanje britanskih vojnih obveznika u rat Rusija mogla da protumači kao neprijateljski čin Velike Britanije.

Francusko Ministarstvo odbrane je naglasilo da francuski vojnici ne smeju da učestvuju u ratovima u kojima zvanično ne učestvuje Francuska. S početkom rata u Ukrajini bilo je došlo do komešanja u francuskoj Legiji stranaca. Od oko 9000 vojnika, 710 ih je poreklom iz Ukrajine, a 450 iz Rusije. Njima je dozvoljeno da odu i svoje porodice odvedu na sigurno, ali im je zabranjeno da učestvuju u borbenim akcijama.

Predsednik SAD Džo Bajden je bio jasan: neće biti akcija spasavanja američkih građana koji se nađu u ratu u Ukrajini. Ali je na svakom Amrikancu da, ako to želi, ode da se bori u pravedničkom ratu Ukrajinaca.

Balkanski dobrovoljci

Da među dobrovoljcima u ukrajinskim oružanim snagama ima i onih sa Balkana prvi put su saopštile ruske vlasti koje su hrvatskog vojnog atašea u Moskvu informisale da se preko 200 hrvatskih državljana bori na strani Ukrajine. Za "nezakonite delatnosti organizovanja hrvatskih najamnika“ Rusi su okrivili  bivšeg vođu navijača zagrebačkog Dinama Denisa Šelera, koji je kao dobrovoljac u Ukrajini boravio i 2015. tokom ruske aneksije Krima. Zagreb je protestnu notu odbio, a hrvatske institucije ogradile su se od "pojedinaca koji se možda nalaze u Ukrajini“.

Prištinska televizija Kanal 10 intervjuisala je na granici Poljske i Ukrajine dvojicu Kosovara na putu ka Ukrajini, što je prvi slučaj javnog prikazivanja da su se državljani Kosova uključili u borbu u Ukrajini. Kako su rekli, borbi se pridružuju "iz humanih razloga“ a Rusiju vide kao "zajedničkog neprijatelja Ukrajine i Kosova“.

Kosovo je zakonski zabranilo učešće u stranim oružanim sukobima još 2015. godine, nakon negativnog iskustva sa ratom u Siriji kada je čak 400 Kosovara otišlo u borbu na strani islamističkih terorističkih organizacija. Oni koji su se na Kosovo vratili bili su suočeni sa zatvorskim kaznama.

Pridruživanje stranim vojskama zabranjeno je i u Severnoj Makedoniji, a lokalne vlasti su na apel ukrajinske ambasade na društvenim mrežama da se građani Severne Makedonije prijave za borbu na ukrajinskoj strani, podsetile da je to ilegalno.

Apeli za uključivanje u rat preko društvenih mreža stižu i u Srbiji i Bosni i Hercegovini, samo od strane proruskih snaga.  Mnogi korisnici društvenih mreža izražavaju spremnost da odu, ali nemoguće je proceniti da li apeli na društvenim mrežama utiču na pojedince i koliko dobrovoljaca nakon ovih apela zaista ode na ratište. Za neke od državljana Srbije i Bosne se zna da se već godinama bore na strani ruskih separatista. Jedan od njih je i Dejan Berić koji se nalazi u u Donbasu. Od početka rata on je podržao pozive na društvenim mrežama za priključivanje na strani Rusa.

Prema slovu zakona u Srbiji učestvovanje na stranima ratištima je krivično delo, a zbog učešća u ratu na istoku Ukrajine 2015. godine na ruskoj strani 16 od ukupno 29 državljana Srbije je osuđeno. U Bosni se procenjuje da se na teritoriji Ukrajine borilo desetak dobrovoljaca, a samo je jedan kažnjen i veoma brzo oslobođen.

Poziv ukrajinske ambasade u Podgorici

Poziv za pridruživanje ukrajinskim snagama podelila je i ambasada Ukrajine u Podgorici, a prosrpski i opozicioni Demokratski front pozvao je početkom marta crnogorske vlasti da preduzmu sve mere i "zaustave regrutovanje dobrovoljaca za rat u Ukrajini“. "Ovakav poziv ukrajinske ambasade je očigledan pokušaj destabilizacije naše zemlje i vlasti moraju da reaguju“.

Učešće u stranim ratištima kriminalizovano je u Crnoj Gori 2015. godine, a za ovo krivično delo zaprećena je kazna od dve do deset godina zatvora. Prema podacima crnogorskih vlasti oko 31 državljanin Crne Gore borio se u stranim ratovima od 2012. godine uz islamske organizacije u Iraku i Siriji i pet na strani separatista koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini.

Dobrovoljci u ruskim redovima

Kako izveštava TASS predsednik Rusije Vladimir Putin smatra da je moguće besplatno privući dobrovoljce iz inostranstva da se bore na strani Rusa u Donbasu.

"Što se tiče okupljanja plaćenika iz celog sveta i njihovog slanja u Ukrajinu, vidimo da zapadni sponzori Ukrajine i ukrajinski režim to i ne kriju, oni to rade otvoreno, ne poštujući sve norme međunarodnog prava“, izjavio je Vladimir Putin na sastanku sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Ruske Federacije.

"Dakle, ako vidite da ima ljudi koji žele na dobrovoljnoj bazi, a ne za novac, da dođu i pomognu ljudima koji žive u Donbasu, dobro, morate im izaći u susret i pomoći im da pređu u ratnu zonu. “, rekao je Putin nakon što je saslušao izveštaj ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua.

Šef resora odbrane je obznanio veliki broj prijava dobrovoljaca iz drugih zemalja koji bi želeli da dođu u samoproglašenu Lugansku i Donjecku narodnu republiku, čiju je nezavisnost priznala samo Rusija, kako bi učestvovali u "oslobodilačkom pokretu“. Šojgu je napomenuo da je najveći broj prijava stigao iz zemalja Bliskog istoka, njih preko 16 hiljada.

ARD/Birn/RFE/TASS

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com