Invazija Rusije na Ukrajinu dovela je do znatnog povećanja američkih i NATO snaga na istoku Balkana i intenziviranja zajedničkih vežbi. Stigli su dodatni borbeni avioni i kopnene trupe, a zemlje regiona idućih sedmica poslaće još snaga na severoistok Evrope.

Najznačajnija pojačanja na kopnu i vazduhu do sada su stigla u Rumuniju. U ovoj zemlji sada se nalazi oko 2000 savezničkih vojnika. Uoči rata u Ukrajini, oružane snage SAD uputile su u Rumuniju borbenu grupu “Puma” sa oko 1000 vojnika. Reč je o ojačanom bataljonu pešadije, sa oklopnim transporterima i borbenim vozilima pešadije tipa strajker.

TENKOVI, AVIONI I VOJNICI

Francuska, koja je trenutno vodeća nacija u zajedničkim snagama NATO-a za hitno reagovanje, poslala je bataljon od 500 vojnika u Rumuniju, kao i tenkove AMX-10 i oklopna vozila Grifon. Francuskoj jedinici pridružen je belgijski odred od 300 vojnika, sa oklopnim vozilima Pirana V i DF90.

Vojnike i naoružanje prevozila je i ukrajinska kompanija Antonov erlajns, avionima An-124. Francuska vojska poslala je i 15 tona municije i drugog ratnog materijala svojim snagama u Rumuniju, a pojačana je i pomorska aktivnost u pogledu osmatranja u Mediteranu.

Paralelno sa pojačanjima, povećan je obim zajedničkih aktivnosti defanzivnog karaktera. Oklopno-mehanizovane jedinice Rumunije tako su ovog meseca realizovale vežbu sa američkom vojskom, pod nazivom “Orao pravde 22” (Justice Eagle 22).

Nebo Rumunije sem nacionalnih snaga trenutno čuvaju lovci više savezničkih zemalja: tri borbena aviona Jurofajter Tajfun Nemačke, dva F-35 SAD i osam Tajfuna Italije. Uz osam letelica, u toj zemlji nalazi se i oko 138 pripadnika italijanskog ratnog vazduhoplovstva. U Rumuniji je i osam američkih lovaca F-16 sa oko 150 pripadnika pratećeg osoblja.

Bugarsku od 11. februara ove godine čuvaju četiri borbena aviona Tajfun oružanih snaga Španije, koje opslužuje oko 130 trupa na zemlji. U tu zemlju biće raspoređena i četa američkih pešadijskih snaga Strajker. Vlada mađarskog premijera Viktora Orbana odobrila je 7. marta da se na zapadu te zemlje rasporede trupe iz sastava NATO snaga za brzo reagovanje (Nato Response Force NRF), kao i transport naoružanja i vojne opreme ka drugim savezničkim državama. Za sada još nije poznato koje će se sve zemlje naći u sastavu međunarodnih snaga u Mađarskoj. Budimpešta je ovog meseca organizovala veliku vojnu vežbu pod nazivom “Istočni štit 2022”, za zaštitu istočne granice i prihvat stotine hiljada izbeglica iz Ukrajine. Pored nacionalnih snaga, u vežbi su učestvovale i jedinice kopnene vojske SAD.

Hrvatska se sprema za slanje novih kontingenata na istočno krilo NATO-a, u Poljsku, Mađarsku a potom i u Litvaniju.

Tokom ove godine, planira se upućivanje jedinice sa 90 vojnika sa samohodnim višecevnim lanserima raketa u NATO misiju pojačanog isturenog prisustva u Poljskoj (eFP Poland), koja bi 2023. mogla biti zamenjena jedinicom sa samohodnim haubicama PzH 2000. Zagreb će se ovim potezom ponovo priključiti savezničkim snagama u Poljskoj, koje sada čini preko 10.000 vojnika.

Hrvatska takođe planira da 2023. ponovo aktivira svoj kontingent u NATO misiji u Litvaniji, gde je već bila 2017. i 2020. godine. Hrvatsko ministarstvo odbrane uputiće oklopno-mehanizovanu četu sa do 200 vojnika i vozilima Patria, u borbenu grupu pod vođstvom Nemačke.

Zagreb takođe namerava da uputi kontingent u novu NATO misiju na zapadu Mađarske u kome bi trebalo da se nađu štabni oficiri, tim specijalnih snaga, tim vojne policije, tim za uklanjanje eksplozivnih naprava, sanitetski tim, tim za civilno-vojnu saradnju i nacionalni element podrške. Za podršku misiji kod severnog suseda, Hrvatska je namenila 38 miliona kuna.

Crna Gora, kao najmlađa članica NATO-a, takođe učestvuje u jačanju istočnog krila saveza. U misiji pojačanog isturenog prisustva (eFP) u Letoniji nalazi se deset vojnika.

Istoj misiji priključiće se i Severna Makedonija. Parlament te zemlje odobrio je da ove godine u Letoniju bude upućeno odeljenje sa 10 vojnika. Reč je o odeljenju koje će ući u sastav ABHO voda Vojske Slovenije, a Vlada Severne Makedonije računa da će njihovo angažovanje početi sredinom godine.

Slovenija trenutno ima najveće prisustvo na istočnom krilu NATO-a. U misiji pojačanog isturenog prisustva u Letoniji nalazi se 50 vojnika. U toj baltičkoj zemlji momentalno je preko 2500 pripadnika oružanih snaga Španije, Kanade, Albanije, Poljske, Češke, Crne Gore, Italije i Islanda. U posebnom aranžmanu tamo se nalaze i 800 američkih padobranaca i borbeni helikopteri AH-64 Apač.

EUFOR I KFOR

Ruska invazija na Ukrajinu ima posledice i na dve glavne mirovne misije na prostoru Zapadnog Balkana, EUFOR i KFOR. Kako bi uputila poruku da neće dopustiti destabilizaciju prilika u Bosni i Hercegovini, Evropska unija je aktivirala rezervne snage koje čini 500 vojnika iz Austrije, Bugarske, Rumunije i Slovačke. Time je misija EUFOR pojačana na oko 1100 ljudi.

U zvaničnom saopštenju misije se navodi da su međunarodne mirovne snage ojačane kao mera predostrožnosti za jačanje stabilnosti BiH, i da će pružati podršku domaćim institucijama u održavanju sigurnog i stabilnog okruženja.

Rat na istoku verovatno će imati posledice i na misiju KFOR-a. Ukrajinski vojnici tradicionalno učestvuju u mirovnim zadacima na Balkanu i širom sveta, a njihov sadašnji kontingent na Kosovu broji 40 ljudi. To bi uskoro moglo da se promeni, jer je nakon ruske invazije Kijev zatražio povlačenje snaga iz međunarodnih misija kako bi ojačao odbranu zemlje.