Sukob u Ukrajini traje već više od 20 dana, a smanjivanje između jaza između Istoka i Zapada nije realno očekivati u skorije vreme. Dok je Evropa jedinstvena u svom odgovoru na rusku agresiju, srpska vlast nastavlja politiku balansiranja. Srbija je jedina zemlja u Evropi, pored Belorusije, koja se nije pridružila sankcijama EU Rusiji. Premijerka Ana Brnabić to naziva "principijelnom“ politikom.

Iz Evropske unije do sada je već više puta poručeno da kandidat za članstvo, što je Srbija već osam godina, ne može da se drži po strani, dok bi svrstavanje na pogrešnu moglo da ima posledice na proces evropskih integracija.

Poslanici Evropskog parlamenta iz redova Liberala prošle nedelje uputili su pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i Šefu diplomatije EU Đuzepu Borelju sa zahtevom da se sa Srbijom privremeno zamrznu pregovori zbog neusklađivanja sa sankcijama EU Rusiji.

"Čvrsto smo uvereni da Srbija pokazuje opasan pomak ka autoritarizmu koji je u oštroj suprotnosti sa njenom paralelnom težnjom za pristupanjem EU, a ova dvosmislenost je dostigla kulminaciju odbijanjem da uvede sankcije Rusiji kao odgovor na njenu agresiju na Ukrajinu“. Liberali su čak tražili da se Srbiji zamrzne i finansijska pomoć koju dobija iz EU.

Da bi Srbija morala da uvede sankcije Rusiji objavili su danas i evropski Zeleni.

Predstavnici vlasti ne propuštaju priliku da objasne kako se Srbija nalazi pod snažnim pritiscima sa Zapada da uvede sankcije Rusiji. Kažu da će bez obzira na to Srbija nastaviti da vodi "principijelnu“ politiku koja je u interesu samo Srbije, kao i da neće uvoditi sankcije Rusiji samo zato što to neko sa zapada kaže.

Prećutkuje se, međutim, da vlast u Beogradu pred tim pritiscima polako popušta. Kako je preneo portal European Western Balkans u sredu, Srbija se po prvi put u prvoj polovini marta uskladila sa nekom restriktivnom merom EU oko Ukrajine. Radi se odluci Saveta EU da bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, koji je nakon revolucije Euromajdan izbegao u Rusiju i veruje se da je danas ruski državljanin, stavi na listu ljudi pod sankcijama.

Zanimljivo je da je Savet EU takvu odluku doneo 12. marta, a vest da je i Srbija među državama koje su se sa ovom odlukom usaglasile prošla je potpuno ispod radara javnosti. U jeku izborne kampanje, namerno ili ne, Vlada Srbije nije obavestila građane da se usaglasila sa nekim stavom EU po pitanju sankcija. Brisel je ovu informaciju potvrdio, a zvanični Beograd se i dalje ne izjašnjava.

U odnosu na sve pakete sankcija koje je EU uvela Rusiji od kada je počeo rat, ovo ne izgleda kao posebno važno. Ona nije u suprotnosti ni sa odlukom koju je doneo Savet za nacionalnu bezbednost, ali je naznaka da će se ova vlast usklađivati kad i koliko bude morala. Tako će sa "švedskog stola“ sankcija EU birati one najmanje štetne za svoje uporište u dominantno pro-ruskom javnom mnjenju kao i bliske veze sa Moskvom.

Premijerka Srbije je ponovila četvrtak, nakon sastanka sa kancelarom Austrije Karlom Nehamerom, da Srbija "“ne veruje u sankcije“ kao moguće rešenje sukoba. “Imamo poseban stav prema uvođenju sankcija jer smo sami pretrpeli ozbiljne sankcije i ne verujemo da će takva politika doprineti rešavanju sukoba već kazniti obične ljude”, izjavila je Brnabić

S.P./European Western Balkans

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i inervjue na www.vreme.com