Američki Institut za studije rata tvrdi da su linije fronta u Ukrajini zamrznute i da krvava pat-pozicija može da traje nedeljama, pa i mesecima, dok sve više ljudi  gine. To je potvrdio i savetnik predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog Oleksij Arestovič. On je izjavio da ni ruske ni ukrajinske trupe nemaju snage da preokrenu situaciju u svoju korist.

Portparol ukrajinskog Ratnog vazduhoplovstva Juri Ignat je "Ukrajinskoj Pravdi“ rekao da su Rusi za 25 dana izgubili 96 aviona, 118 helikoptera i da je presretnuto na desetine krstarećih raketa i dronova. Zbog toga su Rusi prešli na novu strategiju: ispaljuju rakete sa većim dometom i dronovima kontrolišu rezultate raketiranja.

Sve ove tvrdnje nije bilo moguće proveriti iz nezavisnih izvora.

Ciljani napadi na civile

I ministar odbrane SAD Lojd Ostin je rekao da ruske trupe ne napreduju na terenu zbog čega se "ciljano napadaju gradovi i civili“ koji im stoje na putu.

Nemački "Velt“ piše da Rusi ne mogu dugo da nastave ovakvu borbu, jer da "nisu dorasli otporu kakav pružaju Ukrajinci."

Ukrajinske vlasti tvrde da je za nešto više od 3 nedelje rata ubijeno 6 ruskih generala. Američki vojni analitačari tvrde da je to dokaz rasula među ruskim trupama, da očigledno nešto nije u redu sa komndnim lancem i da zbog toga visoki oficiri idu na linije fronta ne bi li pokrenuli stvari i pri tom se izlažu velikom riziku.

Rupe u odbrani NATO-a

Upotreba ruskih supersoničnih projektila upozorila je NATO na "rupe“ u odbrani zapadnih zemalja. Te rakete lete brzinom višestruko većom od brzine zvuka i gotovo ih je nemoguće oboriti.

Eksplozije u Kijevu

U Kijevu se u noći na ponedeljak čulo više eksplozija. Gradonačelnik Vitalij Kličko je rekao da je pogođeno više stambenih zgrada u Podilu u zapadnom delu grada i jedan trgovinski centar.

Nemački RTL prikazao je reportažu iz Kijeva u kome je pre početka rata živelo blizu 3 miliona stanovnika. Situacija je naročito teška za stare i bolesne, nekoliko bolnica je zatvoreno, vlada nestašica lekova. Kada nije na snazi vazdušna uzbuna na igralištima ima dece. Roditelji pokušavaju da im pruže što više normalnosti.

Odbijen ultimatum za predaju Mariupolja

Rusi su u nedelju pozvali ukrajinske trupe u Mariupolju da polože oružje i napuste grad do ponedeljka ujutru po lokalnom vremenu. Rekli su da će zbog toga između 8 i  10 časova uspostaviti koridor  koji vodi iz grada.

Branioci Mariupolja su kategorički odbili ruski ultimatum da se predaju. "Neće biti kapitulacije, nećemo položiti oružje“, izjavila je potpredsednica ukrajinske Vlade Irina Vereštšuk. To je već saopšteno i ruskoj strani.

Ona je od Rusa zatražila otvaranje humanitarnog koridora do ovog lučkog grada na Azovskom moru. Danas (ponedeljak) ukrajinska Vlada očekuje da će oko 50 autobusa biti propušteno do Mariupolja zarad evakuacije civila.

Mariupolj je gotovo tri nedelje pod opsadom, grad se bombarduje danonoćno, humanitarna situacija je katastrofalna, u njemu je i dalje zarobljeno više stotina hiljada ljudi.

Pogođena je umetnička škola u kojoj je utočište našlo više stotina ljudi.

Bombardovana je najveća čeličana u Evropi "Azov-Čelik“.

Rusko napredovanje na istoku

Ukrajina se pribojava ruskog napada na zapadni deo zemlje iz pravca Beorusije. Rusija tvrdi da su njene snage napredovale 12 kilometara  na istoku zemlje.

Ekumenska služba u Lavovu

U Lavovu je u crkvi Svetog Petra i Pavla održana ekumenska služba za pokoj duše poginulih. Izbor mesta je neobičan. To jeste najveličanstveniji božji dom u gradu, ali pripada Jezuitima koji su ga podigli 1610. godine na zahtev poljskog kralja, jer sam grad nije hteo da dopusti tom monaškom redu da izgradi tako veličanstvenu crkvu. Za nju se vezuje i legenda da je u katakombama u jednoj ćeliji umro jedan neposlušni monah koji je potom potpisao ugovor sa Sotonom i otada luta podzemljem grada tražeći nekog ko bi mu pomogao da raskine pakleni sporazum.

Sve više izbeglica iz drugih delova Ukrajine dolazi u Lavov i sve se duže zadržava jer je na granici sa Poljskom nastalo usko grlo. U gradu više nema kapaciteta da se zbrinu izbeglice iz ratnim dejstvima pogođenih krajeva zemlje.

Prema podacima UNHCR do sada je preko 10 miliona Ukrajinaca napustilo svoje domove, preko 3,2 miliona je izbeglo iz zemlje.

Kineski vozovi za Moskvu

Švajcarske novine "Noje ciriher cajtung“ prenose intervju sa bivšim socijaldemokratskim ministrom za obrazovanje i nauku Klausom fon Donhanjijem (94) koji je nedavno objavio knjigu "Nacionalni interesi“. On opominje da je opasno da se Rusija trajno tretira kao neprijatelj.

Uticajni list takođe piše da iz kineskog grada Guijanga kreću teretni vozovi u pravcu Moskve. Nije poznato šta prevoze.

Osim toga ove novine pišu da je za građane Bliskog Istoka Vladimir Putin heroj.

Upozorenje Eskobara

Al Jazeera Balkan prenosi upozorenje specijalnog američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara da nas slučaj Ukrajine uči da udvostručimo napore za prevazilaženje problema na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.

Parlament Kosova usvojio je rezoluciju o solidarnosti sa ukrajinskim narodom. Premijer Aljbin Kurti iskoristio je priliku da opet verbalno napadne Srbiju, ovoga puta jer ona ne uvodi sankcije Rusiji. Mnogi građani Kosova nude izbeglicama iz Ukrajine utočište u svojim domovima, do sada nema podataka da je iko iz Ukrajine prebegao na Kosovo.

J.H./Fox News/CNN/Le Monde/Neue Züricher Zeitung/Spiegel/ Al Jazeera/Süddeutsche Zeitung/Die Welt/RTL

 

Čitajte dnvene vesti, anakize, komentare i intervjue na www.vreme.com