Nakon kiriznnog samita na vrhu NATO-a generalni sekretar Jens Stoltenberg je izjavio da se  30 članica dogovorilo da povećaju broj trupa na svom istočnom krilu, kao i broj borbenih aviona i raketnih sistema.

Završni dokument predviđa da u Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji budu stacionirane dodatne 4 takozvane borbene grupe.

NATO upozorava Rusiju da se okane upotrebe hemijskog oružja i osuđuje invaziju Rusije na Ukrajinu koja “ugrožava globalnu bezbednost” i napade na civilno stanovništvo, a Belorusija se označava kao suodgovorna za sve što se događa.

NATO će nastaviti da Ukrajinu snabdeva oružjem u "nikad viđenim količinama“, izjavio je Stoltenberg, a članice će se koordinsati kako da minimiziraju uvoz ruskog gasa.

"Ljudi u Ukrajini pružaju hrabar otpor“, rekao je Stoltenberg, te da NATO stoji zu njih, ali da mora da se vodi računa da sukob ne eskalira. Mislio je na opasnost direktne konfrontacije između Rusije i zapadne vojne alijanse, ali da će se "braniti svaki centimetar teritorije država članica“.

NATO je pozvao Kinu da ne podržava Rusiju i da se "opredeli za mir“.

Zbog ruske invazije na Ukrajinu se sastaju i šefovi država i vlada Evropske unije i najrazvijenih demokratskih privreda G7. Predsednik SAD Džo Bajden će razgovarati sa svima kako da se koordinišu akcije protiv Rusije i za podršku ukrajinskog vojnog otpora.

Nakon invazije na Ukrajinu desilo se sasvim suprotno od onoga što je Putin zahtevao od Zapada: da NATO obustavi širenje na istok i da se odmakne od granica sa Rusijom. Nikakav kompromis nije na vidiku.

Daleko od javnosti svakako je bilo reči i o potencijalnoj opasnosti od upotrebe nuklearnog oružja.

J.H./Spiegel/BBC/CNN

 

Čitajte dnvene vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com