Prošlo je mesec dana ruske invazije na Ukrajinu. U Briselu su se sastali čelnici država zapadnog sveta na vanrednim samitima NATO, Evropske unije i Grupe 7 najrazvijenijih privreda u svetu (G7). Došao je i američki predsednik Džo Bajden, a preko video linka članovima NATO-a obratio se i Volodimir Zelenski,.

U saopštenjima sva tri samita jedinstveno je osuđena ruska agresija.

Tri samita u Brislu

EU je jedinstvena u "rešenosti da obnovi mir i stabilnost“. Zgrožena je zbog "razornih napada na ukrajinsko stanovništvo i civilnu infrastrukturu, uključujući bolnice i škole“. Raspravljalo se o uvođenju novih sankcija Rusiji. Čulo se da EU treba da zadrži neke opcije otvorenim u slučaju da se kriza pogorša.

Članovi G7 upozorili su Rusiju da ne koristi biološko, hemijsko, ili nuklearno oružje.

NATO će u Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji stacionirati dodatne borbene grupe – 40.000 vojnika. Takođe će nastaviti da snabdeva Ukrajinu oružjem "nikad viđenim količinama“ kako je izjavio Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, kome je produžen mandat za još jednu godinu. Apel Zelenskog  NATO-u da  Ukrajini ustupi jedan posto svojih aviona i jedan posto tenkova, nije odobren.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je odluka Alijanse da nastavi podršku Kijevu dokaz da NATO želi da se konflikt nastavi, prenela je novinska agencija Ria.

Pravo Rusije da upotrebi nuklearno oružje

Američki predsednik Džozef Bajden je izjavio danas u Briselu da će SAD odgovoriti ako Vladimir Putin upotrebi hemijsko oružje u Ukrajini, ali i da će taj odgovor zavisiti od situacije.

"Ako se Rusija sprema da lažno optužujući Ukrajinu da koristi hemijsko oružje, počne sama da ga koristi, to će biti kršenje svih pravila, sporazuma i konvencija“ rekao je nemački kancelar Olaf  Šolc posle sastanka NATO.  "Na nama je ne samo da ovo naglasimo, već i da upozorimo u razgovorima koje imamo. Ne činite to!“

Dmitrij Poljanski, zamenik ruskog ambasadora u UN rekao je u intervjuu Skaj Njuzu da bi Putin "zadržava pravo da upotrebi nuklearno oružje ako je isprovocira NATO“.

UN odbile rusku rezoluciju

Generalna skupština UN usvojila je neobavezujuću rezoluciju kojom od Rusije zahteva momentalni prekid rata u Ukrajini.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odbio je rusku rezoluciju o humanitarnim potrebama Ukrajine, zato što se u njoj ne pominje ruska invazija koja je izazvala krizu. U telu od 15 članova, Rusija je dobila podršku samo od Kine, a 13 ostalih članova Saveta bezbednosti je bilo uzdržano.

Ruska vojna oprema u Belorusiji

Kijev Indipendent piše da prema generalštabu Ukrajine,  Rusija raspoređuje dodatnu vojnu opremu u Belorusiji i na Krimu, i planiraju da opkole Kijev i zauzmu oblasti Donjecka i Luganska .

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je izjavio da ukoliko u Ukrajinu dođu NATO mirovnjaci, postoji opasnost od trećeg svetskog rata. U tom slučaju, Belorusija neće ostati po strani.

Bitka za Mariupolj

Mariupolj je na ivici humanitarne katastrofe. Brojne stambene oblasti i javne ustanove su sravnjene sa zemljom. Gradonačelnik Vadim Bojčenko je zatražio humanitarne koridore, i rekao da su "Rusi izgradili instalaciju za raketne bacače na lokalnom aerodromu kako bi gađali ukrajinske gradove. Oni vrše pritisak na škole da počnu nastavu na ruskom jeziku od 1. aprila“, kazao je. Stradanje Mariupolja mnogi porede sa Groznim u Čečerniji koji su ruske snage takođe sravnile sa zemljom devedesetih.

Ruski Kanal 1 je za razaranje Mariupolja okrivio ukrajinske nacionaliste.

Fosforne bombe i civilne žrtve

Sergej Gajdaj, šef Luganske regionalne državne administracije, kazao je da su ruske snage gađale oblast Luganjsk fosfornim bombama i da su tom prilikom četiri osobe ubijene a među njima i dvoje dece.

Skoro 200 civila je poginulo u Černihovu., rekao je Vjačeslav Čaus, načelnik tamošnje oblasne državne uprave.

Rusi tvrde da su osvojili Izjum u harkovskom regionu, Ukrajinci negiraju.

Prisilno odvođenje Ukrajinaca u Rusiju

Ukrajinske vlasti su saopštile da je 400.000 njihovih državljana , uključujući i 84.000 dece nasilno odvedeno u Rusiju. Ruske snage kažu da oni dobrovoljno prelaze u Rusiju. Anastasija Lapatina, novinarka Kijev Indipendenta navodi da je najmanje 6000 ljudi već raseljeno, da Rusi teraju ljude u autobuse i odvode ih u filtracione logore a odatle u udaljena nerazvijena ruska područja. Tamo im se nudi posao, a onima koji pristanu dobijaju pasoš i dve godine zabrane izlaska iz zemlje.

Ruske snage potisnute

Prema CNN, pozivajući se na visokog zvaničnika odbrane, ruske snage su potisnute na oko 55 kilometara od centra Kijeva na istoku, a na severozapadu su na 15 do 20 kilometara udaljeni i tu uspostavljaju odbrambene položaje.

Ukrajinske snage tvrde da su uništile veliki ruski desantni brod "Orsk“ u okupiranoj luci Berdjansk na Azovskom moru. Brod je mogao da nosi 45 oklopnih transportera i 400 ljudi.

Ruski gubici

NATO zvaničnici kažu da je vizuelno potvrđeno uništenje više od 1.700 borbenih vozila, više od 270 tenkova, 15 aviona, 35 helikoptera. Procenjuju i da je poginulo između 7.000 i 15.000 ruskih vojnika, a da se sa ranjenima i zarobljenima, ruski gubici penju na između 30 i 40 hiljada.

Gubitke Ukrajine ne navode.

Pet optužbi protiv Putina

Prema pisanju medija, Međunarodni sud pravdeje podigao pet optužbi protiv Vladimira Putina. Putin se tereti za subverziju državne vlasti organizovanjem oružanih akcija protiv naroda, genocid u Ukrajini, uništavanje javne imovine, podrivanje nacionalne ekonomije, za finansijske malverzacije i preko milijarde dolara deponovanih u stranim bankama. Ocenjeno je da su optužbe slične onima za koje je bio optužen rumunski diktator Nikolaje Čaušesku i proglašen krivim pre više od 30 godina.

Poginuli novinari

U bombardovanju Kijeva poginula je ruska novinarka Oksana Baulina koja je radila za web stanicu Insajder. Prema izveštaju ukrajinskog Instituta za masovno informisanje, od početka ruske invazije ubijeno je petoro novinara, sedam je povređeno.

Ispred vrata stana Alekseja Venediktova, urednika Eho Moskve, kojoj su ruske vlasti zabranile emitovanje, ostavljena je svinjska glava uz zalepljenu antisemitsku poruku.

Nepoželjni ambasadori

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije proglasilo jer ambasadora Crne Gore u Moskvi Milorada Šćepanovića nepožerljnom osobom, kao odgovor na proterivanje rusklog diplomate iz Crne Gore. Rusija je takođe proterala 12 američkih diplomata zato što su početkom marta SAD to isto učinile ruskim diplomatama.

Upozorenje za Balkan

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila je  da Evropa treba da bude na oprezu zbog nastojanja Rusije da destabilizuje Zapadni Balkan u senci rata u Ukrajini.

Kosovo nije tema

Hrvatski predsednik Zoran Milanović je nakon sastanka NATO u Briselu, rekao da se razgovaralo o Zapadnom Balkanu, ali da niko nije pominjao Srbiju i Kosovo.

S.Ć./Al Jazeera/N1/Danas/BBC

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com