Komentar

"Sokolovi": Viktor Orban i Aleksandar Vučić

Foto: Nenad Mihajlović/Tanjug

31. 3. 2022. / 16.24

Vučić i Orban: Putinougodna braća po korumpiranom samovlašću

Ne zna se ko se na koga više ugladao, ali se valja dobro zagledati da se između mađarskog i srpskog vladara uoče razlike: u samovlašću, korumpiranosti, klijentelizmu, putinougodnsti, stavljanju brnjice na medije; u ururušavanju državnih institucija, negovanju sopstvenog kulta ličnosti i uopšte u svemu, što je suprotno demokratskim standardima. Jedan drugome su pouzdan oslonac i  na izborima koje obojica moraju da preguraju 3. aprila

Kanda su se vlasti u Mađarskoj i u Srbiji dogovorile da izbori u dvema susednim i ultraprijateljskim državama budu održani istoga dana, 3. aprila 2022. Pre će biti da to nije slučajno nego da jeste, a razlog je jednostavan: dva po mnogo čemu istovetna režima koriste svaku priliku da jedan drugome poduvaju vetar u jedra. Predizborno otvaranje brze pruge Beograd-Novi Sad, koja će potom raznim "sokolima“ spojiti prestonicu Srbije sa Budimpeštom, te vojovđansku mađarsku dijasporu sa maticom, a na kojem su Viktor Orban, premijer i apsolutni vladar Mađarske, i Aleksandar Vučić, vlasnik Srbije, razmenjivali ljubavne poruke – govori tome u prilog.

Ne zna se da li je Orban prodao franšizu Vučiću kako se može bezobalno i bahato vladati, ili su obojica franšizu pazarili u nekoj istočnijoj zemlji. Uglavnom, Orban je na vlasti od 2010, a Vučić od 2012. godine. Princip je isti: vlada se negovanjem "kulta ličnosti“, skoro potpunom kontrolom medija, koji krše sve ljudske i zemaljske zakone, napadima na opoziciju, lažima, podmetanjima, urušavanjem i instrumentalizacijom institucija, blaćenjem protivnika i sistematskom produkcijom očaja kod građana, koji se uveravaju da se ništa ne može promeniti, ma šta god činili. To prati ogromna, praktično neprikrivena korupcija. Tu su, naravno, i specijalni i paralelni odnosi sa Putinovom Rusijom, koji su obojici važniji od odnosa sa EU.

Mir, stabilnost, pokloni i ljubavne poruke Putinu

Obojici su na izborima dve ključne reči: mir i stabilnost. Posledica je to i rata u Ukrajini. Retorika je da jedino stabilne i "stručne“ vlasti mogu građanima obezbediti mir i blagostanje, osigurati da eventualna eskalacija sukoba što manje utiče na njihove male živote. Orban optužuje opoziciju da želi da šalje Mađare u rat u Ukrajini (što dakako nije tačno), a on se tome oštro protivi. Šalje ljubavne poruke Putinu, ali je pristao da uvede sankcije Rusiji, što uglavnom pokušava da, kao šibicar, sakrije od građana koji nemaju pristup nezavisnim medijima.

A Vučić daje odmerene izjave, zalaže se za teritorijalni integritet Ukrajine, ali njegovi saradnici, analitičari i mediji šalju poruku građanima da se srpski režim nalazi na "pravoj strani istorije“ – ruskoj. Kao i Orban, dobro upravlja strahovima i emocijama građana. Obojica u predizborno vreme dele novac iz budžeta šakom i kapom, ne bi li tako kupili glasove. Orbanova darežljivost prema određenim slojevima stanovništva je čak izazvala i inflaciju.

Metamorfoza liberalnog euro-fanatika i ratnhuškačkog meganacionaliste

Postoje i razlike. Mađarska je ipak članica Evropske unije, pa njeni građani, ako ne žele, ne moraju trpeti Orbanove gluposti, mogu se spakovati i otići. Privredi je lakše, uticaj EU se ipak oseća. Opozicija je u Mađarskoj zrelija i aktivnija. Šest stranaka se ujedinilo u koaliciju koja je na lokalnim izborima 2019. godine osvojila Budimpeštu i još nekoliko gradova. Kandidate za funkcije biraju na predizborima (prajmersima). Ostavili su po strani ideološke razlike. Njihova je šansa u Mađarskoj veća nego šansa srpske opozicije u nedelju. Mada se, sa druge strane, može reći da je i u Srbiji opozicija umnogome jača i aktivnija nego što je to bio slučaj pre samo dve godine.

Razlika između Orbana i Vučića je i u političkoj prošlosti. Dok je prvi bio liberal-eurofanatik (kao takav, premijer od 1998. do 2002.), drugi je bio meganacionalista, ratni huškač i visoki funkcioner paravojne stranke, SRS-a. Vučićeve stranačke kolege htele su devedesetih iz Vojvodine da proteraju Mađare, ali to im sada – u promenjenim stranačkim dresovima – ne smeta da sa vojvođanskim Mađarima imaju veoma bliske političke veze.

Orbanovi srpski Mađari

Preciznije, sa klanom Pastor (Ištvan Pastor je predsednik SVM-a). Naravno, tu se Pastor i sin ništa ne pitaju, slušaju šta im se kaže iz Budimpešte.

SVM (Savez vojvođanskih Mađara) na izbore će izaći samostalno na manjinskoj listi, za koju važi tzv. prirodni prag. Nema sumnje da će ući i parlament i da će nastaviti saradnju sa SNS-om. SVM je pozvao sunarodnike da glasaju za Vučića ne predsedničkim izborima.

Zahvaljujući dogovoru Orbana i Vučića, Mađari u Vojvodini su dobili ogromna sredstva za privredni i kulturni podsticaj iz Budimpešte. SVM je raspolagao tom imovinom i razvio impozantnu klijentelističku mrežu, koja im donosi sigurne glasove. U svom ataru Pastor vlada kao i Orban i Vučić –  kontrolom medija na mađarskom jeziku i drugim, već spomenutim, autoritarnim mehanizmima. Sigurni glas za SVM je sigurni glas za Orbanov Fides, s obzirom da u Vojvodini ima oko 65.000 ljudi koji imaju pravo glasa na mađarskim izborima.

Kako bilo, sigurno je da bi na nastupajućim izborima eventualni Orbanov poraz bio i poraz Aleksandra Vučića, i obrnuto, po sistemu spojenih sudova.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu