Verovatno je svakom kučkaru poznato ono neprijatno osćećanje kada u parku ili na ulici vidi pit bul terijera ili staforda, pa makar i na lancu. Nisu krivi psi što imaju takvu reputaciju, ali uz njih po pravilu idu klonirani likovi vidno ponosni što im se svi sklanjaju sa puta jer na povocu drže opasnu životinju koji bi mogli da puste s lanca samo da ih neko popreko pogleda. Čast izuzecima, ali po pravilu posve određeni tip ljudi drži takve rase pasa sa ciljem da od njih napravi opasne pse.

Najnoviji primer je iz Zemuna, gde je lik odgovarajućeg ličnog opisa prvo pustio da njegov pit bul zgrabi jednog labradora, a onda još i pretukao njegovu vlasnicu. Vikao je da labrador nije bio na lancu i bio valjda besan što nisu prešli na drugu stranu ulice kada su videli njega moćnog sa njegovim borbenim psom.

Takođe svaki kučkar zna, da normalni ljudi puštaju svoje dobroćudne pse da se šetaju bez lanca, a kućne ljubimce sklone ujedanju drže na povocu. Ne treba gledati psa koji se eventualno šeta bez povoca, već njegovog gazdu ili gazdaricu.

U Srbiji svako, pa i psihički neuračunljive osobe, može da drži borbenog psa. U uređenim državama pravila se razlikuju, ali u mnogima vlasnik takvog psa mora čak da ode u policiju na psihološku procenu, da plati dresuru koju je odborila država, da dobije posebnu dozvolu za držanje borbenog psa koju mora da nosi sa sobom kao kada se nosi oružje, pa tek onda sme psa da šeta na povocu i/ili sa brnjicom.

U nemačkoj savezni zakon prosto načelno zabranjuje uvoz rasa i podrasa pitbul terijera i američkog staforda, kao i mešanaca nastalih ukrštanjem sa tim rasama borbenih pasa, što utvrđuju pokrajinski organi. Za uvoz je potrebna posebna dozvola.

Što se tiče držanja borbenih pasa pokrajinski zakoni se razlikuju, ali im je zajedničko sledeće: vlasnici borbenih pasa moraju da uplate posebno osiguranje za eventulanu štetu koju mogu da naprave, a visinu osiguranja od slučaja do slučaja utvrđuju osiguravajuća društva; osoba koja želi da drži psa rase koja je označena kao opasna mora da zatraži posebnou dozvolu od opštine, mora da bude punoletna i objasni zašto ima posebne potrebe, kao i da poseduje stručno znanje za držanje takvog psa, a moguće je i da se odredi da stručna komisija ispita osobine psa; opasni psi se uvek moraju držati na povodcu, a u većini pokrajina – ali ne u svim – moraju uvek da imaju brnjicu.

Pogotovu ako se uzme u obzir stanje u srpskom društvu, valjalo bi i u Srbiji razmotriti zabranu uvoza i odgoj pit bulova i staforda, i doneti stroge propise za držanje svih rase opasnijih pasa, u koje spadaju i dobermani, rotvajleri i nemački ovčari – kojima je u genima da brane svoje gazde pa mogu instiktivno nekoga da napadnu – uvesti obevezu polaganja ispita za držanje takvih pasa, obaveznu dresuru pod okriljem policije, a bogami i psihološku procenu ljudi koji žele da ih drže.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com