Vesti

Kada je srpski svet bio na mestu: Vladimir Putin, Aleksandar Vučić i šarplaninac

Foto: Sputnik via AP Photo

18. 4. 2022. / 16.09

Peticija protiv sankcija Rusiji: Ni Hitler nije tražio od Srbije da šalje vojsku na Istočni front

Grupa od preko 200 univerzitetskih profesora, akademika, episkopa Srpske pravoslavne crkve i drugih istaknutih ličnosti pokrenula je danas u Beogradu peticiju kojom se od Vlade Srbije i predsednika Republike Aleksandra Vučića traži da ne uvode sanckije niti da bilo kojom odlukom dovedu u pitanje saradnju sa Ruskom Federacijom

"Trajno savezništvo Srbije sa Ruskom Federacijom jedini je garant očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije, kao i dejtonske ustavne pozicije Republike Srpske", navodi se u peticiji kojom se od "najznačajnijih institucija srpskog naroda“ traži da odbace "pritiske i ucene Zapada“ i da ne uvode sankcije Rusiji.

Obrazloženje je poznato: srpski i ruski narod vežu "najtešnje veze“, "trajno savezništvo“ sa tom zemljom je jedini garant očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije, odnosno Kosova i Metohije u njenom sastavu, kao i očuvanja dejtonske ustavne pozicije Republike Srpske.

Potpisnici peticije izrazili su nadu da će ukrajinski narod "odbaciti“ zapadne saveznike koji ih, kako se navodi, iz sebičnih interesa guraju u sukob sa "slovenskom braćom“.

Dodali su da iza peticije ne stoji "niti jedna politička organizacija" i najavili da će drugi krug potpisnika objaviti na Dan pobede nad fašizmom, 9. maja.

Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Zoran Čvorović objasnio je na konferenciji za novinare da da uvođenje sankcija Rusiji ne ugrožava interese Moskve, već nacionalne interese Srbije. Vlasti možda "žele da se oslobode balasta i otvore vrata ulaska Srbije u NATO“, rekao je Čvorović i ocenio da se Evropska unija pokazala tokom "sukoba“ u Ukrajini kao "civilina filijala NATO-a".

Na pitanje da li bi ekonomija Srbije trpela gubitke odlaskom stranih investitora u slučaju da Beograd ne uvede sankcije Moskvi, Čvorović je rekao da "ako nema nezavisne i suverene države, ne može biti ni privrede“, te da je "iuzorno govoriti o privredi u koloniji“.

Istoričar Miloš Ković je rekao da bi uvođenje sankcija Rusiji bilo sečenje grane na kojoj "Srbija sedi", ali smatra je da po pojedinim reakcijama, među kojima je i ona bivšeg ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića, uveren da je odluka već doneta. Ković je upitao šta je Srbija dobila posle glasanja u Ujedinjenim nacijama za osudu Rusije: Kosovo je dobilo "džavelin" rakete, pretnje su upućene lideru Srba BiH Miloradu Dodiku, kosovski piloti se obučavaju u Turskoj.

Profesor na Fillološkom fakultetu Milo Lompar, takođe jedan od inicijatora peticije, smatra da bi u slučaju uvođenja sankcija Rusiji trebalo pozvati na građansku neposlušnost.

Učesnici su na konferenciji za novinare emitovali video poruku pesnika i akademika Matije Bećkovića koji je istakao da "ni Hitler nije tražio od Srbije da šalje vojsku na Istočni front" i da Srbija ne sme sebi da dozvoli poniženje uvođenjem sankcija Rusiji.

Među potpisnicima peticije su i Emir Kusturica, bivši ambasador u Rusiji Slavenko Terzić, profesor Filozofskog fakulteta u penziji Vasilije Krestić, Branislav Ristivojević, episkop kruševački David, episkop bački Irinej, Dragomir Anđelković, Kosta Čavoški i više od 200 drugih istaknututih ličnosti.

U Narodnoj skuštini su posle izbora zastupljene 4 izričito proruske frakcije: SPS, koalicija NADA, Zavetnici i Dveri. Veliko je pitanja šta većina funkcionera Srpske napredne stranke i budući poslanici misle o uvođenju sanckcija Rusiji, da li bi to smatrali izdajom.

M.N./FoNet/N1

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komenatare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu