U izveštaju američke nevladine organizacije Fridom haus se navodi da je demokratija u Srbiji na silaznoj putanji i u 2021. godini, nakon "turbulentnih događaja" iz 2020. godine, prenosi Juropijen Vestern Balkans.

Napominje se da je propuštena prilika da se poboljšaju demokratsko upravljanje i izborni uslovi, dai dalje opada sloboda medija i okupljanja, kao i da su korupcionaške afere i veze državnih zvaničnika sa organizovanim kriminalom "dodatno nagrizli demokratske institucije".

"U Srbiji su predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka dominirali političkim institucijama… Očigledni neuspeh međupartijskog dijaloga kojim je posredovao Evropski parlament, nakon bojkota izbora opozicije 2020. godine i nedostatak poboljšanja izbornih uslova u zemlji, obeležili su kontinuiranu političku krizu izazvanu pogoršanjem demokratskih institucija", navodi Fridom haus.

Srbija je niže ocene nego 2020. godine dobila u oblasti nezavisnost medija, borbe protiv korupcije i atmosfere u kojoj radi civilno društvo. Rejting nezavisnih medija, godinama jedna od najlošije ocenjenih oblasti u izveštaju Fridom hausa, dodatno je opala sa 3,25 na 3,00 zbog kontinuiranog i sve većeg pritiska vlade na nezavisne medije i novinare, kao i sve većeg "zarobljavanja medija preko državnog Telekoma".

Navodi se da je kupovinom državne Pošte NET, bez tendera, Telekom povećao svoj uticaj na kablovskom tržištu, osnivajući kanal Juronjuz Srbija, a takođe je "kontroverzno pokušao da sklopi komercijalno sumnjive poslove kako bi ugrozio Junajted grupu kao glavnog konkurenta i vlasnika jedina dva kritička televizijska kanala u zemlji N1 i Nova".

Kada je u pitanju borba protiv korupcije, s prošlogodišnjih 3,50 ocena je opala na 3,25 zbog "niza skandala koji ukazuju na veze između državnih struktura i funkcionera vladajuće partije, sa jedne strane, i organizovanog kriminala, sa druge".

Atmosfera u kojoj deluje civilno društvo opala je sa 5,50 na 5,25 zbog toga što vladini zvaničnici i prorežimski mediji zastrašuju organizacije civilnog društva, kao i zbog nasilja nad mirnim demonstrantima.

Ocenjuje se da je civilno društvo delovalo u neprijateljskoj atmosferi uz česte kampanje kleveta na provladinim medijima, ali i pod insitucionalnim pritiscima.

U delu o ekološkim protestima kaže se da su oni "najistaknutiji oblik građanskih demonstracija u 2021. godini", jer je nekoliko aktivističkih organizacija i političkih partija skrenulo pažnju na različita pitanja, od zagađnenja vazduha i izgrade mini-hidroelektrana do najavljene izgradenju rudnika litijuma.

M.N./FoNet

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com