Nemačka će do kraja godine u potpunosti da obustavi uvoz nafte iz Rusije, izjavila je u sredu prilikom posete Rigi ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. I da ne bude baš nikakve dileme: "Kažem ovde jasno i glasno: Da, Nemačka će u potpunosti da se odrekne ruskih energenata“.

Berbok je objasnila da će Nemačka do leta da prepolovi uvoz sirove nafte iz Rusije, a do kraja godine će ga svesti "na nulu“. A onda je na redu ruski gas i to po zajedničkom, evropskom planu: cela Evropska unija treba da obustavi uvoz ruskog gasa i tako pokaže svoju snagu.

Ministarstvo privrede smatra da bi Nemačka do kraja 2024. godine mogla u potpunosti da obustavi uvoz ruskog gasa.

Države članice EU su se prošle nedelja saglasile da uvedu embargo na ruski ugalj.

Berbok je rekla i da je tolika energestska zavisnost od Rusije bila greška, ali greška koja sada može i mora da se ispravi, jer je to "pitanje evropske bezbednosti“.

Četvrtina nafte se uvozi iz Rusije

Samo što to neće biti tako lako. Više od jedne trećine sirove nafte koja se prerađuje u Nemačkoj dolazi iz Rusije, piše “Frankfurter Rundschau”. U 2021. uvezeno je 27 miliona tona ruske sirove nafte.

U Nemačkoj radi 16 rafinerija. Naftovodi vode iz tri pravca: trasa iz Italije snabdeva jug zemlje; rafinerije na severu i zapadu Nemačke se snabdevaju preko lučkih terminala na Severnom moru.

Rafinerije Švet i  Lojna na istoku prvenstveno koriste rusku sirovu  naftu, a one obrađuju jednu četvrtinu sirove nafte u Nemačkoj. Devet od deset automobila u Berlinu i Brandenburgu se voze na gorivo dobijeno od ruske sirove nafte.

Istok i zapad zemlje nisu povezani naftovodom.

Nacionalizacija Rosnjefta

Na osnovu izveštaja Ministarstva privrede iz marta, rafinerije na severu i zapadu Nemačke lako iz drugih izvora mogu na nadomeste rusku sirovu naftu.

Rafinerija Lojna će se snabdevati neruskom naftom preko luke u Rostoku i vozom i kamionima koji će dovoziti naftu sa zapada zemlje. Sa poljskom Vladom se pregovara o korišćenju luke u Gdanjsku.

Zaista problematična je rafinerija u Švetu, čiji je ruski koncern Rosnjeft većinski vlasnik i odlučuje odakle će se dobavljati sirova nafta.

Razmatra se nacionalizacija Rosnjefta u Nemačkoj, kaojedino rešenje.

Premošćivanje ruskog gasa

Kako izveštava DW, nemački ministar privede Robert Habek upozorava da bi prebrzo odricanje od ruskih energenata ugrozilo socijalni mir u Nemačkoj. Ubrzano se pregovara sa uvozom gasa iz Katara i Norveške, planira se brza izgradnja terminala za tečni gas, ali za sve to je potrebno vreme.

Dugoročno se se planira daleko masivnije investiranje u obnovljive izvore energije, pre svega u industriji, ali u u stambenim objektima, što je i inače u duhu Zelenih koji su deo koalicione Vlade Olafa Šolca.

Ne razmatra se reaktiviranje atomskih centrala.

Kijev je višestruko vršio pritisak na Nemačku da kao Amerika i Velika Britanije uvede embargo na uvoz ruskih energenata. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je na dramatičan način govorio da Putin nemačkim novcem plaća rat u kome Rusi ubijaju nedužne ukrajinske civile.

Rekorder po uvozu ruskog gasa

Nemačka jedva 5 odsto potrošnje gasa pokriva iz sopstvenih izvora, izveštava državni radio Deutschlandfunk.

Na osnovu studije British Petroleuma "Statistic Review of World energy“ Nemačke je 2019. godine 51 odsto gasa uvozila iz Rusije, oko 55,6 milijardi kubnih metara godišnje, što je čini rekorderom u Evropi.

A.I./Spiegel/Frankfurer Rundschau/DW/Deutschlandfunk

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com