Lider “Pokreta Sloboda” Robert Golob potukao je u nedelju do nogu aktuelnog slovenačkog premijera Janeza Janšu. Prema 99 odsto prebrojanih glasova, Golobovom pokretu će pripasti 41 mandat od ukupnih 90 u Državnom zboru, odnosno parlamentu. Za parlamentarnu demokratiju kakva je Slovenija, gde su izbori za poslanike zaista arena demokratije, ovo je rekordni broj mandata koji će pripasti jednoj stranci.

Golob je rođen 1957. godine u mestu Šempeter kod Nove Gorice. Školovao se na Univerzitetu u Ljubljani i u Americi za elektroinženjera, doktor je nauka.

U politiku je prvi put ušao 1999. godine, kada je postao državni sekretar u Ministarstvu ekonomije u Vladi Janeza Drnovšeka. Iz politike je u naredne dve decenije izlazio više puta, ali joj se uvek i vraćao. Od 2011-2013 godine bio je potpresednik “Pozitivne Slovenije” koju predvodi dugogodišnji gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković. Nakon toga postaje potpresednik “Alijanse”, partije tadašnje premijerke Alenke Bratušek. Na toj poziciji je ostao samo godinu dana.

Petnaest godina je uspešno vodio državnu firmu “GEN-I” za trgovinu energijom. Kada je 2021. godine smenjen sa mesta direktora kompanije, optužio je Janšu da je u to umešao svoje prste.

U intervjuu koji je tada dao za Radio Koper, rekao je da ga uprkos činjenici da je u centru pažnje javnosti, ne zanima “osnivanje političke partije”, da bi i ako bi pobedio na izborima to bila “pirova pobeda”. Objasnio je da je njegova vizija da se “zdravo jezgro slovenačkog društva” transformiše u snagu kolektiviteta kroz masovni pokret.

Januara ove godine postao je predsednik male vanparlamentarne zalene stranke “Z.DEJ”, te je vrlo brzo preimenovao u "Pokret Sloboda“. Kako je sam tada rekao, uzeli su termin "pokret“ da bi pokazali da nisu “obična politička stranka i da su drugačiji”.

Iako nisu imali previše vremena da se jasno opredele i prikažu biračima svoje planove, za sada se ističu sa “zelenom, klimatskom agendom”, za koju se i sam Golob zalaže već dugo godina unazad. Sloboda, poštovanje, demokratija i tolerancija su načela kojih će se, kako je objasnio, uvek pridržavati.

Reforma zdravstvenog sistema

U predizbornim emisijama je isticao da želi da reformiše zdravstveni sistem u Sloveniji, te da “smanji privatizaciju zdravstva”, koja je veliki problem za prosečnog građanina Slovenije. Takođe, dodao je da će pokušati da dovede do veće odgovornosti lekara i skraćivanja enormnih lista da bi se stiglo na red kod doktora.

"Nas cilj da u državu uvedemo slobodu je postignut", zaključio je nakon osvojenih izbora. Dodao je da ce Vlada brzo biti formirana, i da ce se ona između ostalog fokusirati i na donošenje novog zakona o saradnji sa civilnim drustvom, pripreme za novu erupciju kovida na jesen i promene u sektoru energetike.

Okretanje uzeleno

U nekim državama popu Srbije raste popularnost desnih opcija, dok su se Slovenci ovim izborima stvrstali u trend onih drugih – obožavalaca zeleno levih grupa. Slično iznenađenje napravila je i koalicija “Možemo” na zagrebačkim izborima 2021. godine, te Hrvatska sada po prvi put ima gradonačelnika poput Tomislava Tomaševića.

Na talasu nepopularnosti desnog populizma Janeza Janše i njegove Slovenačke demokratske partije (SDS), uspeo je da za kratko vreme stanje, kako bi Slovenci rekli, “naveličali smo se Janše”, odnosno “dosta nam je” aktuelnog premijera, iskoristi u svoju korist i ujedini glasove svih onih koji su želeli da vide leđa SDS-u.

Na izbore je izašao najveći broj glasaca od 2000. godine – 68, 99 odsto. "Sloboda dolazi, a Janša odlazi“, što bi rekli Slovenci.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com