"Nije NIS prodao, nego je Gazprom Njeft dao Gazpromu – nikakva promena", rekao je Aleksandar Vučić u sinoćnjem obraćanju na pitanje o transakciji koja je izvršena juče u toku dana, kada je prodato nešto više od 10 miliona akcija Naftne industrije Srbije, odnosno nešto više od 6 odsto kompanije.

Vučić je dodao da je "to valjda urađeno zato što je Gazprom Njeft bio pod sankcijama, a Gazprom nije, zato što Evropljanima treba gas od Gazproma, a ne treba im nafta od Gazprom Njefta, bog će ga znati".

Ova promena je danas registrovana i u Centralnom registru hartija od vrednosti, gde piše da Gazprom Njeft ima tačno 50 odsto akcija u NIS-u, država Srbija i dalje 29,9%, a Gazprom – majka firma Gazprom Njefta – sada ima 6,15% akcija. Dakle, Gazprom Njeft više samostalno nema kontrolni paket akcija, ali zajedno sa "majkom" – ima.

Podsetimo, EU je najavila novi, šesti paket sankcija prema Rusiji zbog njene agresije na Ukrajinu od 24. februara ove godine, koja još uvek traje – ovaj paket sankcija, ako bude usvojen, značio bi da do kraja 2022. zemlje Evropske unije prekinu sa uvozom ruske sirove nafte i naftnih proizvoda.

Kako je Rojters javio u petak, 6. maja, Evropska komisija je predložila delimične izmene ovog paketa sankcija, tako da Mađarska, Slovačka i Češka ne bi morale da okončaju uvoz ruske nafte do kraja 2022, već do kraja 2023. godine. Ovaj predlog, međutim, još uvek nije usvojen.

Prethodno, u četvrtom paketu sankcija od 15. marta, EU je, između ostalog, uvela sankcije i Gazprom Njeftu, odnosno, zabranila domaćim kompanijama da posluju (i) sa ovom firmom. Kako je tada najavio Jadranski naftovod (JANAF) iz Hrvatske, preko kojeg ruska nafta dolazi u Srbiju, ovo je u praksi značilo da od 15. maja NIS više ne bi mogao da dobija naftu preko JANAF-a, pošto je (bio) u većinskom vlasništvu ruskog Gazprom Njefta.

Međutim, kako je javljeno u aprilu, Srbija je bila izuzeta iz ovog paketa. Još uvek nije poznato da li je jučerašnja transakcija 6 odsto akcija NIS-a zapravo bio uslov da Srbija nastavi da dobija naftu preko JANAF-a. Takođe, s obzirom da šesti paket sankcija EU prema Rusiji još nije usvojen, nije poznato ni da li će i Hrvatska morati da obustavi uvoz ruske nafte do kraja ove godine ili do nekog drugog roka, što bi posledično imalo velikog uticaja i na NIS, odnosno državu Srbiju.

Inače, Srbija proizvodi između petine i četvrtine domaćih potreba nafte, dok ostatak mora da uvozi, a uvoz sirove nafte, u kome najviši udeo ima iračka nafta, stiže preko tankera do terminala u Omišlju, odakle dolazi u Srbiju upravo preko JANAF-a.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com