U utorak je u beogradskom hotelu Indigo održana konferencija za medije, ali i zainteresovane “putne” blogere o turističkim mogućnostima koje nudi ne tako daleka Slovenija. Akcenat je bio na banjama i termalnim odmaralištima koja su poslednjih decenija postala simboli slovenačkog turizma. Uvodnu reč održao je slovenački ambasador u Beogradu Damjan Bergant koji je poručio da se nada da će srpski građani u velikom nroju posećivati Sloveniju u budućnosti.

Slovenija je prva zemlja na svetu kojoj je dodeljena titula “zelene destinacije”, što u neku ruku samo po sebi govori šta se sve tamo može pronaći. Za vreme pandemije postala je nosilac pečata “Zeleno i sigurno” za turiste, oznake destinacija u kojima turisti mogu uživati u turističkim atrakcijama, gde je zdravlje i dalje na prvom mestu, uprkos svim nedaćama koje je pandemija postavila turističkom sektoru širom sveta.

Tokom 2020. godine ova zemlja odnela je i evropsku nagradu za održivi turizam, u koji se mnogo ulaže, svakako neuporedivo više nego u celom regionu.

Oni koji posećuju Sloveniju znaju da tamo neće pronaći nebodere i asfaltne džungle okovane betonom, ali će zato imati priliku za različite aktivnosti u netaknutoj prirodi, svrate do Alpa, brzo se spuste do centralne Slovenije, još brže stignu do morske obale ili provedu vikend u nekoj od 13 banja sa skoro 90 termalnih izvora.

Trećina slovenačkih gradova zaštićeni su kao spomenici kulture, nekoliko restorana nalazi se na Mišelinovoj listi, a iz slovenačke turističke organizacije kažu da ova zemlja “spaja prirodu sa kulturom”. Kao što je rečeno na konferenciji, “teško je naći tako mali region koji nudi toliko toga”.

Prisutnima se obratio i generalni direktor Asocijacije banja Slovenije Iztok Altbauer koji je naglasio “veoma dugu istoriju slovenačkih banja”, koje su danas, kako je rekao “spoj znanja i tradicije”. U 19. veku su pripadnici srpskih porodica Karađorđević i Obrenović posećivali Rogašku Slatinu, koja je danas jedan od najpoznatijih medicisnkih centara, ali i izvorište čuvene Donat Mg mineralne vode.

Iako su slovenačke banje luskuznije, ali i skuplje od srpskih, ipak je primetno da nude i neke mogućnosti koje ovde još uvek nisu prepoznate. Jedna od njih je u svetu popularni “glamping”, neka vrsta modernijeg i sofisticiranijeg kampovanja, tokom koga gosti mogu da uživaju u termalnim izvorima koji se nalaze ispred njihovih šatora.

Neke od najpoznatijih banja su Termalni spa centar Čadež, Termana Laško, pomenuti Medicinski centar Rogaška, Moravske toplice gde voda u termalnim izvorima dolazi i do 73 stepena celzijusa, kao i Terme 3000. Ove poslednje, koje se nalaze u primorskom gradu Kopru, poznate su po “crnoj lekovitoj vodi” koja je otkrivena 1960-tih godina.

U 2019. srpski gosti su bili na sedmom mestu po posetama u slovenačkim banjama.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentre i intervjue na www.vreme.com