U novom broju

NBS je pravila greške: Dejan Šoškić, prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Foto: Marija Janković

19. 5. 2022. / 8.22

Dejan Šoškić: Inflacija neće pasti

“Za Srbiju nije samo nepovoljan rast cene energenata, nego i što će Nemačka, Italija i Austrija, nama glavna izvozna tržišta, ali i zemlje odakle dobijamo dobar deo stranih investicija, biti prilično pogođene razvojem događaja, tako da se to odražava na našu ekonomiju i kroz trgovinski i kroz investicioni kanal. Trpećemo inflatorne pritiske kao i svi, ali bi za odbranu od viših cena sa međunarodnog tržišta bilo dobro da Srbija u ovim uslovima pokuša da održi sve trgovačke odnose koje može”

Godišnja inflacija u Srbiji je dosegla skoro 10 odsto dok u Ukrajini rat nastavlja da besni već treći mesec, uz, za sada, nesagledive ekonomske posledice kako za napadnutu Ukrajinu tako i za Rusiju, ali i za sve zemlje sveta, naročito u Evropi. Za to vreme predsednik Srbije na televizijama plaši građane od svetskih nestašica hrane i energenata, a istovremeno počinje isplata još po 100 evra za mlade.

VREMEVideli smo da NBS dugo nije ništa preduzimalaa onda je za kratko vreme podigla kamatnu stopu za jedan procentni poenDa li je to sve što je NBS mogla da uradi povodom inflacije?

DEJAN ŠOŠKIĆ: Ne, tu postoje učinjeni propusti još od 2013. i posebno od 2014. godine. Tada smo imali inflaciju ispod inflacionog cilja, sa vrlo niskom stopom privrednog rasta, čak i sa recesijom 2014, a i dalje smo imali visoku referentnu kamatnu stopu, sa ciljem obezbeđivanjem fiksnog kursa. Čim nemate opasnost od inflacije, a sa druge strane imate usporenu ekonomsku aktivnost, to je klasična situacija kada je normalno relaksirati monetarnu politiku. Mi je nismo relaksirali, jer je NBS suštinski, a neoficijelno, prešla na fiksiranje kursa. Od kada je Evropska centralna banka (ECB) krenula u kvantitativne olakšice 2015, sve valute koje se ravnaju prema evru su mnogo lakše održavale vrednost prema evru, čak je postojala opasnost i da dobiju na vrednosti. Nažalost, mi smo dozvolili da dinar ojača u odnosu na evro.

Dakle, prvi propust je bio taj što nismo na vreme počeli da spuštamo referentnu kamatnu stopu 2013, naredni propust je bio što smo dozvolili da dinar jača od 2017. bez adekvatnog prethodnog rasta konkurentnosti naše privrede, sada smo počinili propust da kasnimo sa podizanjem referentne kamatne stope, a pre skoro dve godine napravili smo nedopustiv propust što smo dozvolili da NBS kupuje obveznice preduzeća bez postojanja aktivnog sekundarnog tržišta tih hartija koje bi pokazale njihovu fer cenu. Uz sve to, kontinuirano svih ovih godina činimo propust što NBS aktivno ne radi na dinarizaciji domaćeg finansijskog sistema što bi njen osnovni alat u borbi sa inflacijom, referentnu kamatnu stopu, učinilo efikasnijim.

 

Pročitajte ceo intervju sa Dejan Šoškićem u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (19. maja)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu