Dopisnik nemačke televizijske stanice RTL iz Moskve Rajner Munc je poznat kao beskopromisan kritičar Vladimira Putina koji, kao i svi zapadni novinari, najoštrije osuđuje rusku "specijalnu operaciju“, tj. agresiju Rusije na Ukrajinu. Dok većina zapadnih medija izveštava kako sankcije polako ali sigurno lome kičmu Putinovom autokratskom sistemu, Munc na osnovu ličnog iskustva u Rusiji tvrdi da i većina urbanog, a kamoli ruralnog stanovništva, obožava svog predsednika i veruje strogo kontrolisanim televizijskim izveštajima o nužnosti "specijalne operacije“ zarad "denacifikacije“ i "zaštite“ ruskog stanovništva u Ukrajini.

Procenat od 80 odsto podrške Putinu otkako je započeo invaziju i Zapad Rusiji uveo sankcije, kako pokazuju neka ruska istraživanja javnog mnjenja, biće da je naduvan, ali ni dopisnik RTL-a ne vidi da Putinu opada podrška u stanovništvu, dok se sa druge strane događa pravi egzodus kritičara ruske agresije i dela stanovništva koje beži iz Rusije zbog sankcija, što se može videti i u Srbiji. Antiratnim demonstrantima u Rusiji prete višegodišnje zatvorske kazne, njihova hrabrost je velika, zapadni mediji burno ispraćaju svaki iskorak protiv Putina, ali je njihov broj zapravo zanemarljiv i ne utiče na opšte raspoloženje.

Munc takođe tvrdi da je Rusija bila dobro pripremljena za kaznene mere Zapada, čak da je očekivala da će sankcije biti oštrije. Umesto platnih kartica sa zapada uveden je domaći sistem bezgotovinskog plaćanja koji je čak pogodniji za vlast, jer lakše može da konroliše platni promet. Nakon početng kolapsa i rublja je počela da se oporavlja jer u Rusiju i dalje ulaze mlijarde dolara od nafte i gasa koji se konvertuju u domaću valutu.

Jedan neimenovani visoki funkcioner ruske naftne industrije je za RTL rekao da će nove kaznene mere koje se tiču zabrane uvoza nafte u Evropsku uniju zapravo više škoditi zapadnim zemljama nego Rusiji: "Mi ćemo smanjiti proizvodnju nafte za trećinu, nestašica će dodatno podići cene na svetskom tržištu, Rusija ima kome da proda naftu i naftne derivate, ukupni prihodi će zahvaljujući novim cenama čak porasti, a vladama evropskih zemljama zbog inflacije prete socijalni nemiri…“

Sankcije pogađaju obične građane

Munc kaže da sankcije naravno da pogađaju obične građane, jer cene čak i osnovnih životnih namirnica skaču, a nezaposlenost raste zbog odlaska velikih zapadnih preduzeća i smanjenja ili obustavljanja proizvodnje u mnogim postrojenjima, jer Kina ne može da nadomesti zapadno tržište. Primećuje se i nestašica određenih lekova ili luksuznije robe. Naročito velike probleme imaju avio i automobilska industrija koje postaju disfunkcionalne bez delova iz zapadnih zemalja.

Velika većina Rusa, pogotovo onih koji žive u nepreglednim prostrantvima ogromne zemlje daleko od očiju zapadnih novinara je, međutim, oguglala na nestašice i socijalne tegobe, a vlast u Kremlju ne zanima dobrobit sopstvenih građana koji su samo pioni na njihovoj šahovskoj tabli.

Sa druge strane elita, koja je potrebna Kremlju, bez problema nabavlja svoje francuske sireve ili italijanska i španska vina preko Mađarske ili Kine i Srbije. Zapad je uveo ciljane sankcije protiv ruskih oligarha sa idejom da počnu da se okreću protiv Putina, ali je veliko pitanje da li će se usuditi da se okrenu protiv onoga, kome imaju da zahvale svoje milijarde.

Rat se, po Muncu, na taj način ne može dobiti, a rušenje Putina može čak biti opasno, jer ko zna kakvi bi ga nacionalisti i ratni huškači nasledili.

Poziv na izdržljivost i strpljenje

Svesna je ovakve situacije i ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok koja je u Bundestagu upozorila da Evropljani moraju da budu istrajni, izdržljivi i strpljivi.  Berbok nije eksplicitno izgvorila da Putin u ovoj situaciji računa na to da je građanima zapadnih zemalja njihovi životni standard daleko važniji, nego principijelno kažnjavanje Rusije zbog agresije na Ukrajinu i da je samo pitanje vremena kada će zapadne vlade početi da popuštaju pod pristiskom socijalnog nezadovoljstva.

I predsednik SAD Džo Bajden je indirektno nagovestio ovaj problem kada je rekao da je ovo sukob demokratskog sveta sa totalitarizmom. Ono što demokratiju čini veličanstvenom, njena je najveća slabost: vlast je smenjiva i zato ako ne može da utiče na javno mnjenje počinje da mu podilazi.

J.H./RTL

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com