Analiza rezultata nedavno završenih konkursa za kulturu na republičkom, pokrajinskom i gradskom nivou Beograda i Novog Sada, pokazala je izvesna strukturalna i proceduralna poboljšanja, ali i godinama unazad dobro znane nepravilnosti. Analizu konkursnih rezultata je sačinila Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).

Godinama unazad, manje-više iste organizacije i projekti dobijaju najviše novca iz budžeta konkursa za kulturu na republičkom, pokrajinskom i gradskom nivou Beograda i Novog Sada. U upravo objavljenoj analizi rezultata pomenutih konkursa, nazvali su "predatorima“.

Predatorski projekti i organizacije

Kao najizrazitiji primer naveden je Beogradski festival igre koji je na konkursu Ministarstva kulture i informisanja (MKI) dobio 12 miliona dinara (25% budžeta konkursa za umetničku igru), na konkursu Sekretarijata za kulturu Beograda 4 miliona dinara (40% ukupnog budžeta konkursa) i na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine 2 miliona dinara (10% konkursa).

Kao “predatorske” organizacije navedeni su i "Zillion films“ Lazara Ristovskog kome su konkursne komisije Ministarstva kulture i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu dodelili po dva   miliona dinara, i "Rasta internacional“ Emira Kusturice koji je za Međunarodni filmski i muzički festival “Kustendorf” dobio 14 miliona dinara od MKI.

U Vojvodini, to su osim već pomenutog Beogradskog festivala igre Aje Jung, i Šekspir festival i Festival Novi tvrđava teatar. Oni su na konkursu iz oblasti scenske delatnosti dobili šest miliona dinara, dok će ostalih 16 odobrenih projekata dobiti – tri.

Zatim, na vojvođanskom konkursu za filmsku umetnost od ukupno 60 miliona dinara, pet projekata je dobilo 46,5 miliona dinara, a  među kojima su i dva projekta kuće Zillion film Lazara Ristovskog i jedan Kontrast studios Radoša Bajića.

Sumnjivi projekti

Analizom pomenutih konkursa izdvojeni su i tako zvani “sumnjivi projekti”, ima ih 107, a podržani su sa čak 1,24 miliona evra.

Reč je o četiri grupe projekata koji se pojavljuju manje-više na svim nivoima konkursa. To su: projekti fantomskih organizacija koje čine organizacije koje su registrovane u APR-u ali nisu poznate u javnosti ili nemaju prethodnih aktivnosti, zatim projekti organizacija koje se ne bave kulturom nego trgovinom, biznisom, poljoprivredom…, projekti organizacijama koje su osnovane neposredno pred konkurs, i projekti organizacija koje nisu registrovane u Pokrajini Vojvodini ili gradu gde se raspisuje konkurs, a dobili su podršku, poput projekata iz Kragujevca podržanih u Beogradu, ili iz Beograda podržanih na vojvođanskom konkursu.

MKI će, na primer, pomoći Srpsku pravoslavnu crkvu i Dvorski kompleks na Dedinju, i projekat firma Art for All koja je registrovana za trgovinu na malo polovnom robom.

Vojvodina je za 289 projekata izdvojila 480 miliona dinara, a od toga će osam koji se bave infrastrukturom dobiti 265 miliona dinara, a preostalih 281 – samo 135 miliona dinara. Vojvodina će pomoći ostvarenju i 47 preduzeća i ustanova koje se ne bave kulturom sa 70 miliona dinara. Poređenja radi, za projekte 138 nevladinog sektora, izdvojeno je 40. Među njima, 25 se ne bave kulturom.

Takođe u Vojvodini, na konkursu za muzičku delatnost, novac za deset projekata dobile su organizacije koje nisu registrovane za kulturne delatnosti i koje se na bave muzikom, a podržano je i devet projekata iz Beograda, i to sa čak 46 miliona dinara.

Konkurs Sekretarijata za kulturu Grada Beograda godinama ne menja ni proceduru ni kriterijume po kojima raspoređuje novac iz budžeta, iako su pogrešni.

Tako je na primer podržano 27 projekata nevladinih organizacija koje se ne bave kulturom i čak 37 projekata preduzeća koja se ne bave kulturom. Uglavnom se radi o fantomskim organizacijama koje nisu registrovane u APR-u, ali ima i organizacija kojima kultura nije delatnost, a njihovi projekti su podržani.

Na primer, Mreža za poslovni razvoj je dobila 500.000 dinara za projekte “Opera u novom ruhu” i “Operski koncert povodom Svetskog dana muzike”. Prošle godine za projekte istih naziva  dobila je po milion dinara.

Ko je kriv? Organizacije i projekti koji su dobili novac od države, pokrajine i gradova – nisu.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com