Bugarski parlament sa 170 glasova "za“ izglasao je danas da se Vladi da mandat da prihvati francuski predlog za ukidanje veta za otvaranje pregovora Severnoj Makedoniji.

Današnje glasanje moglo bi da bude prvi korak ka zelenom svetlu za ukidanje veta i početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji za Severnu Makedoniju, ali i Albaniju koje zajedno već dve godine čekaju na to.

Za vreme predsedavanja Francuske Evropskom unijom, koje traje do 1. jula, uloženi su brojni napori da se prevaziđe bugarska blokada i da EU ispuni svoje obećanje prema Skoplju i Tirani. Tako je tokom juna došao predlog da bugarsko-makedonski spor bude rešen tokom pregovora o pristupanju. To znači, da bugarski identitetski zahtevi postanu deo pregovaračkog okvira za pristupanje Severne Makedonije u EU.

Predlog podrazumeva da se pregovarački okvir uključi "postizanje konkretnih rezultata i savesnu primenu bilateralnih sporazuma, uključujući i Sporazum o dobrosusedstvu sa Bugarskom i Sofijsku deklaraciju iz maja 2018. godine“. Pored toga, Skoplje bi moralo i da usvoji Akcioni plan za zaštitu prava manjina u oblastima nediskriminacije, govora mržnje, obrazovanja, efikasnih mera, mehanizama izveštavanja i identifikacije odgovornih institucija“.

Prema dogovoru koji su postigli lideri EU, predlog je dodatno izmenjen kako bi se ustavom Severne Makedonije garantovala prava etničkim Bugarima. Pored toga, Bugari su insistirali da "u pregovaračkom okviru ne bi smele da postoje nikakve indicije kojima bi se nagoveštavalo da Bugarska ne priznaje postojanje makedonskog jezika“.

Za Makedonce ovakav predlog predstavlja ozbiljne presedane, koji mogu dodatno da zakomplikuju proces proširenja. Nakon sastanka sa liderima Evropske unije u Briselu u četvrtak, premijer Severne Makedonije Dmitar Kovačevski izjavio je da je francuski predlog za Skoplje neprihvatljiv.

"Ne smemo dozvoliti da bilateralna pitanja postanu multilateralna. Istorijska pitanja ne smeju biti u pregovaračkom okviru. Predlog u sadašnjem obliku nije prihvatljiv“.

Bugarski parlament načinio je prvi korak ka popuštanju veta samo dan nakon što je izglasao nepoverenje vladi premijera Kirila Petkova. Formalno zbog plana Petkova da ukine veto, populistička partija "Ima takav narod“ napustila je vladajuću većinu, što je označilo početak nove političke krize.

Nakon toga opoziciona partija desnog centra GERB, bivšeg premijera Bojka Borisova, podnela je zahtev za glasanje nepoverenju vladi.

Sa 123 poslanika za, 116 protiv, Petkovu je izglasano nepoverenje.

Za razliku od Borisova, Petkov je proevropski političar koji je obećao snažnu borbu protiv korupcije. Od ruske invazije zauzeo je za mnoge neočekivano proevropski stav za zemlju koja je tradicionalno negovala dobre odnose sa Rusijom. Uoči glasanja o nepoverenju, na stotine nezadovoljnih građana okupilo se ispred bugarskog parlamenta.

Kako predviđa Ustav, Petkov će imati još jednu šansu da formira vladajuću većinu, a ukoliko u tome ne uspe druge partije imaće dva pokušaja da to učine. Ukoliko se ni tada ne bude formirala nova Vlada u postojećem sazivu skupštine, ide se na nove izbore.

S.P./Euractiv/ European Western Balkans 

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com