Krajem januara ove godine ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović objasnila je kako funkcioniše sistem Ekološkog informacionog sistema – gReact, koji će građanima omogućiti da telefonom, SMS-om, ili putem aplikacije za mobilni telefon, prijave ekološki problem. Bilo kakav.

Tom prilikom je zamolila građane "da nam javljaju i ukazuju na sve moguće probleme i da zajednički podižemo svest o zaštiti životne sredine, ali i da se trudimo da Srbija bude što čistija i zdravija za svakoga od nas“, rekla je.

Ispostavilo se da je to bila još jedna priča o mogućim zloupotrebama i rasipanju novca tih građana.

Istraživanje CINS-a i BIRN-a pokazuje kako je Ministarstvo zaštite životne sredine nabavilo ovaj sistem na spornom tenderu na koji se javila samo jedna firma – beogradski Tcom.

Za mobilnu aplikaciju, opremu i softver plaćeno je 165 miliona dinara, odnosno 1,4 miliona evra, a onda je, samo nekoliko meseci od puštanja aplikacije u rad, Ministarstvo za "nadogradnju“ sistema izdvojilo još 120 miliona dinara.

Avgusta prošle godine IT sektor Ministarstva životne sredine poslalo je sugestije o dokumentaciji ovog Ministarstva za nabavku budućeg sistema gReact. Predložili su kako da bude efikasniji i jeftiniji, i tražili više vremena za više detalja.

U Ministarstvu nisu usvojili njihove inicijalne sugestije, a nisu ni sačekali nove, pa je nabavka sutradan objavljena na portalu javnih nabavki.Nakon mesec dana, posao je pripao jedinom ponuđaču – beogradskoj firmi Tcom.

Ministarstvo je procenilo da posao vredi 140 miliona dinara, a Tcom je ponudio da ga obavi za 139.800.000 dinara, kako bi, ponudivši nisku cenu, sigurno dobio posao na tenderu valjda u slučaju ako se još neko javi.

Uskoro se, međutim ispostavilo da je za posao potrebno još novca. Najpre je aneksom ugovora vrednost posla povećana na 165 miliona dinara, uz obrazloženje da je Tcom-u trebala dodatna oprema.

Zatim je, posle nepuna četiri meseca od početka rada platforme gReact, Ministarstvo raspisalo novu nabavku za njegovu nadogradnju. Za dodatnih 120 miliona dinara trebalo je da se unapredi softver i veći broj lokalnih inspektora poveže na sistem.

Pravnik i stručnjak za javne nabavke Rade Đurić za BIRN kaže da je to posledica pogrešne procene Ministarstva. "S tim što su meni te dopune prevelike. (…) Utisak je da ti sad opet radiš jedan deo posla koji si planirao i navodno izvršio prvi put“.

Aplikaciju gReact je sa Google Play prodavnice do sada preuzelo više od hiljadu korisnika. Pojavilo se nekoliko komentara, uglavnom negativnih.

Zatim su se rekcija povećale, pa je u jednom danu stigla gomila hvalospeva. Prvi komentar početkom maja uputio je član Glavnog i Izvršnog odbora Srpske napredne stranke (SNS), od ranije poznat i kao predvodnik internet tima naprednjaka Slaviša Mićanović Mićan. Mićanović često u komentarima i statusima na društvenim mrežama napada političke protivnike. Nakon njega je aplikaciju pohvalilo još ljudi, a za neke od njih su CINS i BIRN utvrdili da na društvenim mrežama favorizuju SNS.

Republički inspektori su želeli da ostanu anonimni, potvrđuju BIRN-u da gReact funkcioniše, ali ne bez problema.

Pored toga, gReact nije prvi sistem preko kog građani mogu da prijave ekološke probleme. Ministarstvo je još 2018. godine uvelo Ekološki informativni servis za komunikaciju između građana i inspektora. Ovaj sistem je građane koštao daleko manje od gReact-a, odnosno oko 24 miliona dinara.

Glavna razlika je u tome što taj sistem nije imao aplikaciju za mobilne telefone, a Ministarstvo je kroz drugu aplikaciju primalo prijave divljih deponija.

U firmi Nites, koja je uvela Ekološki informativni servis, ne znaju zašto nije proširen postojeći, nego je Ministarstvo pravilo novi.

S.Ć./BIRN

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com