Američke sankcije prema Rusiji dovele su i do formalnog bankrota Rusije. Uprkos blokadi sredstava ruske centralne banke koja je počela neposredno posle napada na Ukrajinu, sve do kraja maja SAD su iz tih sankcija izuzimale otplatu ruskih dugova. Međutim, krajem maja i isplate dugova su uključene u sankcije američkog ministarstva finansija, tako da Rusija više ne može da prebaci novac poveriocima. Nijedna banka niti finansijska institucija ne želi da se nađe na udaru američkih sankcija ako bi transferisala novac poveriocima.

Do objave formalnog bankrota, 27. juna, došlo je pošto ni posle isteka od 30 dana grejs perioda poverioci nisu primili 100 miliona dolara kamate, koja je dospela na naplatu. Prvi put je Rusija bankrotirala prema stranim poveriocima 1918. godine, kada je Lenjin odbio da vraća carske dugove (procenjuje se da je tada dug bio oko hiljadu milijardi dolara u današnjoj vrednosti). Rusija je bankrotirala i 1998. godine, ali samo prema poveriocima koji su uzimale "domaće“ hartije od vrednosti u rubljama, dok su obaveze za hartije izdate po međunarodnim propisima isplaćivane, tako da Rusija prema inostranstvu tada nije formalno bankrotirala.

Ali, za razliku od prethodnih "pravih“ bankrota, kada Rusija jednostavno nije mogla ili želela da isplati dugove, ovoga puta je situacija potpuno drugačija. Rusija ima sredstva i želi da isplati dugove poveriocima, ali je to sprečeno zbog blokade američke vlade. Ruska strana je oštro reagovala i izjavila da, što se njih tiče, do bankrota nije ni došlo, pošto su izdali naloge za plaćanje obaveza u rubljama (pošto ne mogu u dolarima) i preduzeli sve što je u njihovoj moći da se dugovi vrate.

Objava bankrota u ovom trenutku za Rusiju ima samo simboličan značaj. Usled ogromnih priliva deviza od prodaje energenata po izuzetno visokim cenama, kao i zbog visokih deviznih rezervi, Rusiji nema nikakvih potreba za zaduživanjem na međunarodnim finansijskim tržištima. Kurs rublje prema dolaru je čak skočio, posle početnog sunovrata zbog uvođenja sankcija, tako da je sada i snažniji nego pre rata. Uostalom, čak i da želi, Rusija ne može u ovom trenutku da se zaduži upravo zbog sankcija američke vlade koje blokiraju poslovanje banaka sa tom državom, pa ih ni sa te strane bankrot ne pogađa.

Poverioci ne mogu svoja potraživanja naplaćivati pred sudovima, pošto se Rusija nije odrekla suverenog imuniteta. Doduše, ne može se isključiti da zbog opšte histerije oko rata u Ukrajini ne dođe ni do takvih akcija, ali to bi povlačilo verovatno i prekide diplomatskih odnosa i slično sa državama koje bi se odlučile na takav korak.

U ovom trenutku,  štetu imaju jedino zapadni poverioci kojima Rusija duguje 40 milijardi dolara i koji ne mogu da prime uplate. Ruske dužničke hartije su se još na početku rata prodavale samo za 20 odsto nominalne vrednosti, što znači da je tržište već tada ukalkulisalo rizik. Kreditni rejting države će možda trpeti posledice formalne objave bankrota, ali pitanje je da li će taj čin imati pravih i dubokih efekata. Utisak je da je Rusija na duži rok rešila da se okane zapadnih institucija i pristupa međunarodnom finansijskom sistemu.

Pitanje otplate ruskih dugova je tako postalo još jedno polje u ekonomskom ratu Zapada sa Rusijom.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com