Policija je prisluškivala i pratila kriminalce, a onda je nemali broj njih ubijen. Predsednik Srbije nije verovao. Policija je pratila i prisluškivala novinare. Aleksandar Vučić nije verovao. Policija je pratila i prisluškivala opoziciju. Opet Vučić ajd’ nije verovao. I tako godinama. Sve dok mu jedan policajac nije doneo snimke njegovih razgovora. E od tog trenutka postao je jedan od najvećih vernika u “zavere prisluškivanja” i početkom januara 2021. celokupnoj javnosti saopštio:

“Imam svoje prisluškivane razgovore, čuje se zvono kad zvoni i celi razgovori, koje ja čuvam i to vam nikada neću dati, jer volim svoju državu”, rekao je Vučić.

VREME PORICANJA

Da je više voleo da sluša glas predsednika države u telefonskim razgovorima nego da ga sluša lično, sumnja je u prorežimskim medijima najpre pala na tada već bivšeg ministra policije, a i dalje aktuelnog ministra odbrane Nebojšu Stefanovića. Po gradu je odzvanjao šapat, koji su prenosili “pouzdani izvori”, da je Nebojša iz Beograda zapravo saradnik zapadnih tajnih službi. Od šapata se Stefanović branio, takođe obraćanjem naciji, ali preko Sputnjika, medijskog glasila ruske vlade:

“Očigledno je da je postojao jedan deo ljudi koji su zloupotrebili svoja ovlašćenja i svoje funkcije. Apsolutno je nedopustivo prisluškivanje ne samo predsednika nego bilo koga za koga ne postoji sudski nalog, i naravno da je nedopustivo da se jedan broj ljudi koji rade u službama bezbednosti na takav način ogreši o svoju funkciju. Jedan deo tih slučajeva sam video i sam, predsednik mi je skrenuo pažnju, i mi smo razgovarali o tome pre godinu dana, i u poslednjih godinu dana bilo je određenih kadrovskih promena i u toj službi i u MUP-u”, izjavio je za Sputnjik u januaru 2021. ministar odbrane.