Na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu podržano je pristupanje Hrvatske Evrozoni. Tako će od 1. januara 2023. zvanična hrvatska valuta biti evro, umesto dosadašnje kune. Do kraja 2023. cene u poslovnim objektima biće dualno iskazane, a zamena gotovog novca u kunama za evre biće moguća 12 meseci od datuma uvođenja evra.

Nakon pozitivnog mišljenja Evropskog parlamenta, 12. jula konačno će Veće ministara ekonomije i finansija EU doneti odluku o pristupanju Hrvatske Evrozoni.

U Evropskom parlamentu rečeno je da Hrvatska ispunjava sve kriterijume za uvođenje evra, "što je rezultat ambicioznih, odlučnih, verodostojnih i održivih napora hrvatske Vlade i hrvatskog naroda“, a prošlog meseca Evropska komisija je saopštila da Hrvatska zadovoljava sve kriterijume konvergencije, što znači da je njena ekonomija spremna da prihvati zajedničku valutu država članica Evropske unije.

Kriterijumi konvergencije, tzv "kriterijumi iz Mastrihta“ podrazumevaju stabilnost cena, uredne javne finansije, stabilnost deviznog kursa kao i konvergenciju dugoročnih kamatnih stopa. Pored toga, da bi neka država prešla na evro, proverava se i usklađenost nacionalnog zakonodavstva sa pravilima ekonomske i monetarne unije (EMU).

Neki srpski provladini mediji tvrde da je Hrvatima u EU loše.

"Hrvati najnezadovoljniji građani EU: Gori samo Bugari“, jedan je od naslova koji se svakodnevno mogu pronaći u tabloidima.

Takav narativ ne dolazi samo iz medija, već i sa najvišeg državnog vrha. Bezbroj puta, predsednik Srbije obećavao je da će Srbija "prvi put u istoriji prestići BDP Hrvatske“. Poslednji put u maju 2020. godine, najavio je da će Srbija prestići Hrvatsku za dve godine, a junu je rok skratio na "godinu i po dana“. To se još uvek nije ostvarilo.

Hrvatska je u EU ušla kao prezadužena, sa velikim budžetskim deficitom i ciklusom recesije nakon Svetske ekonomske krize. Nezaposlenost je bila preko 18%, dok je danas nešto iznad 6 posto. Primera radi, hrvatski BDP 2012. godine bilo je 44 milijarde evra, dok se do kraja 2019. godine pre pandemije koronavirusa popeo na 54 milijarde evra. Kada je u pitanju životni standard, 2012. godine Hrvatska je bila na 61% EU proseka, dok je sada na 65%. Iako je napredak manji od očekivanog, svakako se nije "tapkalo u mestu“.

S.P./Jutarnji list/Telegram.hr/EWB

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com