Istraživanja javnog mnjenja o tome šta građani misle o Evropskoj uniji poslednjih godina davali su različite podatke. Iako je gotovo uvek bar nešto više od polovine građana bilo za ulazak Srbije u EU, broj onih koji se protive neretko je varirao. Primera radi, prema redovnim istraživanjima Ministarstva za evropske integracije otprilike je uvek jedna trećina građana Srbije bila protiv članstva u EU.

Ona istraživanja objavljena nakon početka rata u Ukrajini 24. februara pokazuju značajan pad podrške članstvu. Prema nalazima Demostata iz juna ove godine, samo trećina građana Srbije bi podržala ulazak Srbije u EU, dok je 51 odsto protiv. Više od polovine građana smatra da Srbije ne bi trebalo da se usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, važnim kriterijumom za dalji napredak u evrointegracijama, dok je čak 80 odsto protiv uvođenja sankcija Rusiji.

Profesor socijalne psihologije Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragan Popadić smatra da su stavovi građana o EU odraz suštinske poruke koju vlast šalje građanima. Zato prema njegovim rečima treba razlikovati "ljubazne priče o EU“, od onoga što je glavna poruka koja se šalje građanima – "oni nas u stvari ne vole, zavlače nas i hoće da nas zavade sa prijateljima“.

Da bi moglo da dođe do promene diskursa vlasti prema Evropskoj uniji, moglo se učitati u izbornoj noći kada je Vučić zabrinuto rekao da nije srećan što je zemlja značajno skrenula udesno, misleći na partije desnice koje su ušle u Parlament. Kao razlog njihovog uspeha na vanrednim parlamentarnim izborima 3. aprila Vučič je naveo ukrajinsku krizu.

Psiholog i profesor Filozofskog fakulteta Žarko Trebješanin ne sumnja da bi do promene javnog mnjenja u korist EU moglo da dođe veoma brzo, budući da diskurs u najvećoj meri diktiraju Aleksandar Vučić i aktuelna vlast. Trebješanin smatra da se poslednjih meseci primećuje blagi zaokret od Rusije i "racionalniji stav prema toj zemlji i režimu“ i dodaje da je jasno da bi se i proruski narativ mogao lako promeniti.

"Imalo bi to i svoje granice, teško da bi mogao (Vučić) da svede podršku Rusiji na 10 ili 15 odsto, ali bi mogao značajno da je spusti“, rekao je Trebješanin, dodajući da sa druge strane podrška EU ne mora nužno da isključi proruski sentiment.

Glavni i odgovorni urednik FoNeta Zoran Sekulić ipak smatra da bi brza promena diskursa mogla da prođe u jednom delu javnog mnjenja koje Vučića podržava i koji su uz pomoć provladinih medija kontrolisani. On smatra da bi bio problematičan onaj deo javnosti koji je nekada imao proevropske stavove, a koji je sada "ubijen u pojam i Vučiću ne veruje ništa“.

"Oni će taj zaokret, ako do njega dođe, videti kao neiskren jer u njemu neće prepoznati evropsku politiku, nego će videti da to Vučić radi kako bi jačao sopstvenu poziciju i interese“, navodi Sekulić.

Kada je u pitanju odnos prema Rusiji, glavni i odgovorni urednik FoNet-a veruje da bi eventualn Vučićev otklon od Putina bio veoma oprezan, bez direktnih i javnih osuda, kao i bez direktne osude Rusije i ruske agresije. Kako kaže, to bi bilo "distanciranje u svilenim rukavicama“.

S.P./FoNet/Demostat

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com