Nakon tri dana oštre rasprave makedonski parlament – Sobranje – izglasao je u nedelju zaključke koji daju mandat Vladi da prihvati francuski predlog za izlazak u susret Bugarskoj koja već dve godine blokira otvaranje pregovora sa Skopljem.  Tim činom su se stekli uslovi za održavanje prve međuvladine konferencije, zvaničan start za Makedoniju da krene putem koji vodi ka članstvu u Evropskoj uniji.

To je potvrdio i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je na Tviteru napisao da bi međuvladina konferencija na kojoj će se otvoriti pregovori Severnoj Makedoniji mogla da se održi već sledeće nedelje, nakon 17 godina kandidatskog statusa. Mišel je na Tviteru ocenio da je današnje glasanje "presudan korak“ Severne Makedonije na putu ka EU, a da je na Evropskoj uniji da ih dočeka "raširenih ruku“. Odluku su pozdravili i drugi najviši evropski zvaničnici.

Prema procedurama politike proširenja na prvoj međuvladinoj konferenciji, koja se održava na najvišem nivou, otvaraju se pregovaračka poglavlja i klasteri.

Zbog bugarske blokade sa Severnom Makedonijom na otvaranje pregovora čekala je dve godine i Albanija. Mada su lideri EU ranije pozivali na otvaranje pregovora sa te dve države u paketu, predsednik Evropskog saveta u subotu je najavio samo međuvladinu konferenciju za Severnu Makedoniju.

Makedonski jezik će "odjekivati“ Evropom

"Za“ prihvatanje francuskog predloga su bili poslanici vladajuće većine (SDSM i DUI) kao i opozicione albanske partije, njih 68. Tokom skupštinske debate oni su, baš kao i premijer Dimitar Kovačevski, tvrdili da su makedonski jezik i identitet nepovredivi, kao i da to neće biti deo pregovaračkog okvira sa Evropskom unijom.

Kovačevski je poručio da će makedonski jezik "odjeknuti Evropom“, kao i da "nema većeg patriotizma od podrške prosperitetu zemlje i odlukama koje su od najvećeg interesa za državu i građane“.

Teško nacionalno poniženje 

O predlogu se nisu ni izjasnili poslanici opozicione VMRO-DPMNE i Levice, koji su danima unazad bili na čelu protesta u Skoplju jer predlog smatraju novim pokušajem "bugarizacije“ Severne Makedonije. Oni su uoči glasanja napustili skupštinske klupe zbog predloga koji vodi ka "potpuno asimilaciji“ makedonskog naroda.

Za njih je prihvatanje francuskog predloga "teško nacionalno poniženje“ zbog čega je Severna Makedonija postala "sramota kojoj se ceo Balkan podsmeva“. Ubeđeni su i da je francuski predlog ponuđen kako bi Albanija otpočela pregovore, a da se odgovornost za makedonski neuspeh prebaci samo na Skoplje.

 Presedan u politici proširenja EU

Nije bilo burno samo u Sobranju, gde je tokom ova tri dana atmosfera bila u određenim trenucima i na ivici fizičkih sukoba. Intenzivnu debatu u makedonskoj skupštini pratili su protesti nezadovoljnih građana. Neki od njih gađali su zgradu parlamenta kamenicama a, kako izveštavaju mediji, deset lica je privedeno.

Francuski predlog, koji između ostalog podrazumeva da će Severna Makedonija posle imena morati i da promeni Ustav za otvaranje pregovora, duboko je podelio makedonsku javnost. Protiv njega nije bila samo opozicija, već i veliki deo ekspertske zajednice, nevladinih organizacija i akademika. Za mnoge od njih i revidirani francuski predlog je presedan u politici proširenja EU

S.P./Meta.mk/RSE/Danas

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com