Mnogo toga se promenilo za spisateljicu Džoan Roling od 26. juna 1997. godine kada je britanski izdavač Blumsberi objavio knjigu Hari Poter i kamen mudrosti – prvi od sedam romana u serijalu koji će je ovekovečiti među ljubiteljima fantastike. Nije zgoreg podsetiti se šta je sve dovelo do toga.

U trenutku kada je Blumsberi pristao da objavi njen prvi roman o Hariju Poteru, Džoan Roling je bila na rubu egzistencije. Ideju za priču dobila je sedam godina ranije na železničkoj stanici, iste godine kada joj je preminula majka, što je veoma teško podnela. U to vreme je radila privremene poslove, a povremeno pisanje za koje niko iz njenog okruženja nije znao, bio je vid eskapizma. Slede selidba u Portugal, udaja za lokalnog novinara, jedna neuspela trudnoća i potom rođenje ćerke Džesike, kao i razvod i povratak u Britaniju. Džoan i Džesika su neko vreme provele kod njene sestre u Edinburgu, da bi potom iznajmile ruinirani stan i živele od socijalne pomoći u iznosu od 69 funti nedeljno. Taj period Roulingova opisuje kao “siromaštvo koliko je to moguće u modernoj Britaniji, s izuzetkom beskućnika”. Godina 1994. bila je posebno napeta. Džoan je patila od depresije, razmišljala je o suicidu, bivši muž je došao iz Portugala i vršio takav pritisak na nju da je morala da traži sudsku zabranu prilaska. No, uspela je da sve to prebrodi pre svega zahvaljujući ćerci u kojoj je videla podsticaj da nastavi dalje. Radila je privremene poslove kao sekretarica za 15 funti nedeljno – veća plata dovela bi do toga da izgubi socijalnu pomoć države. A u slobodno vreme je pisala, uglavnom u kafićima koje je držao njen zet.

Roman je završila u junu 1995. godine. Dvanaest izdavača je odbilo rukopis i tek je Beri Kaningem, koji je u to vreme uređivao dečje edicije u Blumsberiju, prihvatio da ga objavi. I to tek nakon što je njegova sedmogodišnja ćerka pročitala prvo poglavlje i tražila još. Roulingova nije imala na umu određenu demografsku grupu dok je pisala Harija Potera. Smatrala je da je to priča za sve generacije – i bila je u pravu. Ali u to vreme izdavač je definisao roman kao sadržaj za decu od devet do jedanaest godina. Kaningem je čak nagovorio autorku da prve knjige potpiše samo sa Dž. K. Rouling, jer je smatrao da bi dečaci radije čitali romane za koje ne znaju da ih je napisala žena.

Čarobnjački svet Džoan Rouling postao je toliko opšte mesto u popularnoj kulturi da je sada skoro nezamislivo da mu je kada je objavljena prva knjiga, realno pretio neuspeh. Blumsberi je prvi tiraž objavio u samo 500 primeraka. Prvo izdanje prve knjige o Hariju Poteru danas je retkost i na aukcijama dostiže cenu od nekoliko desetina hiljada dolara. Poređenja radi, kada je deset godina nakon prve objavljena poslednja knjiga u serijalu, Hari Poter i relikvije Smrti, već prvog dana prodaje razgrabljeno je nekoliko miliona primeraka. Roulingova je do objavljivanja drugog nastavka 2. jula 1998. primila od izdavača tek 2800 funti. Iste godine američki izdavač Skolastik je u Bolonji izlicitirao prava za američko izdanje Harija Potera i kamena mudrosti za 105.000 dolara. To je bio najveći iznos do tada za neku dečju knjigu.

Američko izdanje je pak objavljeno sa nešto izmenjenim naslovom. Naime, izdavač je strepeo da bi čitaoci bili zbunjeni naslovom. Kamen mudrosti (Philosopher’s stone) bi, navodno, američkoj deci zvučao kao nešto komplikovano, pa je predloženo da se knjiga zove Harry Potter and the School of Magic. Roulingova se dosetila kompromisnog rešenja Harry Potter and the Sorcerer’s Stone.

Najveći proboj serijala na tržište bio je 1999. godine kada Vorner kupuje prava za ekranizaciju serijala. Iste godine izašao je treći nastavak, Hari Poter i zatvorenik iz Askabana, a kraj priče se nije naslućivao – do njega će proći još osam godina. Ipak, filmska franšiza sa već dobro poznatim likovima i vrhunskom produkcijom stvara od Harija Potera planetarni fenomen. Veliki je uspeh autorke što je insistirala da se angažuju britanski glumci i snima na lokacijama u Velikoj Britaniji. Ovakav vid kontrole nad brendom omogućio je da Hari Poter, bar zasad, ne bude raščerečen u modernim trendovima “dekonstrukcije” sadržaja i globalne socijalne agende.

U pogledu osmišljavanja čarobnjačkog sveta Harija Potera, Roulingova se služila autentičnim britanskim duhom. Arhitektura Hogvortsa, gde se odvija veći deo serijala, inspirisana je Edinburgom. Imena u serijalu inspirisana su latinskim, staroengleskim ili pak staronordijskim jezikom. Na primer, Ron Vizli ime duguje staronordijskom izrazu “rognvaldr”, što je bila titula sa vladarevog savetnika – savršen izbor s obzirom na ulogu koju je Ron imao u serijalu kao verni pratilac glavnog junaka. Jedan od najbolje osmišljenih likova u serijalu jeste strogi i mračni profesor Severus Snejp, koga je na ekranu ovekovečio pokojni Alan Rikman. “Severus” na latinskom znači “strog” ili “krut”, dok “snejpa” na staronordijskom znači “obeščastiti se”. Većina kletvi i čarolija vuku korene iz latinskog jezika, dok je neverovatan asortiman lekovitog i magičnog bilja prepisan iz enciklopedije The Complete Herbal britanskog botaničara Nikolasa Kalpepera.

Zanimljivi su podaci da Hari Poter i Džoan Rouling dele rođendan – 31. jul, kao i da su dementori, mistična i mračna bića, čuvari Askabana koji isisavaju sreću iz ljudi, inspirisani autorkinom borbom sa depresijom.

Hari Poter se više puta našao i na udaru kritike. Doduše, najviše u Americi i najžešće od strane ostrašćenih hrišćana, koji u njemu vide promovisanje veštičarenja i satanizma. Roulingova se pak zbog nekoliko neopreznih (i ne toliko kompromitujućih) tvitova našla na udaru transrodne zajednice kao radikalna feministkinja koja osporava biološka prava ovih osoba. Bio je to žestok udarac na njenu reputaciju, ali i pokazatelj koliko je društvo zaglibilo u raljama kensl kulture (cancle culture). Stvari su se donekle smirile kada je Roulingova shvatila da je bolje ne baviti se nekim temama, ali i kada su horde vernih fanova i kolega pohrlile u pomoć. A i Džoni Dep je izgubio ulogu mračnog čarobnjaka Grindelvalda u trećem nastavku spinofa Fantastične zveri zbog optužbi bivše supruge da ju je fizički i psihički zlostavljao. Nedavno je odneo pobedu na sudu i oslobođen je ovih optužbi u očima javnosti, ali sve to je bacilo senku na ovo filmsko ostvarenje i makar delom je odgovorno za njegov finansijski debakl.

Hari Poter je i danas sveprisutan i stoji rame uz rame sa najvećim ostvarenjima fantastike poput Gospodara prstenova ili Zvezdanih ratova. Iako je posle sedme knjige Roulingova naglasila da je, što se nje tiče, priča završena, predstava Hari Poter i ukleto dete, kao i serijal filmova Fantastične zveri (i scenarija u vidu knjiga) dokazuju da na čarobnjački svet nikako nije stavljena tačka. Odeća, ukrasi, figure i igračke sa motivima Harija Potera danas svakako donose više novca nego same knjige, ali i one se neprestano preštampavaju i svakako će biti tako još mnogo decenija pred nama.

U Srbiji je Harija Potera prvo objavljivala Narodna knjiga, da bi potom licencu preuzeo Evrobuk. Oba izdavača su već duže vreme van opticaja, ali ove godine je licenca za srpsko izdanje pripala Čarobnoj knjizi, prigodno, baš u vreme jubileja.

Ponovo u Srbiji

Serijal o Hariju Poteru spada u najpopularnije i najvoljenije serijale u istoriji izdavaštva, čije su knjige prevedene na 80 jezika i prodate u neverovatnih pola milijarde primeraka. Neretko se kaže, sasvim s razlogom, kako je Hari Poter doprineo da mlađi čitaoci širom sveta zavole knjigu i da ljubav prema čitanju ne uzmakne pred drugim, savremenim oblicima zabave.

Posle nekoliko godina pauze, od ovog jula Hari Poter je opet u Srbiji. Čarobna knjiga je početkom meseca objavila dve knjige – Hari Poter i kamen mudrosti, i Hari Poter i dvorana tajni, a ovog utorka i treću – Hari Poter i zatvorenik iz Askabana. Istog dana objavljena je i svetska premijera scenarija Fantastične zveri i gde ih naći 3 – Tajne Dambldora. Preostali nastavci o Hariju Poteru biće objavljivani svakog sledećeg meseca, kako bi ceo serijal stigao na oktobarski Međunarodni sajam knjiga u Beogradu.