Nešto duže od dva mjeseca nakon završetka parlamentarnih izbora, u ime partija okupljenih oko Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Ujedinjenih regiona Srbije, Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Mlađan Dinkić su u utorak, 10. jula, konačno potpisali koalicioni sporazum koji bi trebalo da bude osnova za sastav nove vlade Srbije. Nekoliko dana ranije, predsjednik Demokratske stranke Boris Tadić je, gostujući u emisiji Stav Srbije, na konstataciju novinara kako ta partija, posle dvanaest godina, prelazi u opoziciju, rekao:

"Sačekajte! Još uvek nije sve gotovo!"

Da li je?

"Ma šta govorio Boris Tadić – gotovo je! Srbija će 24. jula dobiti novu vladu!" – uvjeren je vd predsjednika Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić. "Uostalom, šta znače svi ti očajnički pokušaji lidera Demokratske stranke – uzećemo dva poslanika onamo, tri ovamo, pet ovde… Vlada se ne pravi na krađi i otimanju.

Inače, mislim da bi za Borisa Tadića bilo dobro da se napokon suoči sa stvarnošću i prihvati rezultat izbora od 6. maja. Uprkos činjenici da su raspolagali ogromnim novcem, da su vodili najužasniju i najprljaviju kampanju u istoriji savremene Evrope, demokrate su izgubile i parlamentarne i predsedničke izbore, pa bi bio red da gospodin Tadić to sebi konačno prizna. On je pristojan čovek, ali, nažalost, plašim se da ne shvata realnost, da ne stoji na zemlji; negde je visoko, u oblacima. Pa, videli ste: kada kaže da je ne na Vladi, nego ne Predsedništvu njegove partije vođena rasprava o budžetu Vuka Jeremića, Tadić kao da ne shvata šta govori…"

"VREME": Šta govori? Kako je moguće da partijski organi stranke odlučuju o nečemu što je nadležnost Vlade?

ALEKSANDAR VUČIĆ: Moguće je zbog toga što je, tokom svoje vladavine, Demokratska stranka – kao Staljinov Politbiro – suspendovala sve institucije, pa su, umesto u Vladi ili u Skupštini, odluke donošene na takozvanom predsedničkom dvoru. Andrićev venac je bilo mesto sa koga se upravljalo državom. O tome najbolje govori podatak da je, tokom četvorogodišnjeg mandata Mirka Cvetkovića, održano čak četiri stotine i pedeset telefonskih sednica Vlade. U normalnim zemljama, na godišnjem nivou, to se dogodi jednom ili dva puta. Dakle, jasno je da su Vlada, parlament i sve ostale institucije temeljno razorene i da je u rukama neformalnog centra bila koncentrisana sva ne samo politička, nego i finansijska, medijska i svaka druga vrsta moći. Pošto je sam stvorio takav sistem, Borisu Tadiću deluje potpuno logično da Predsedništvo DS-a odlučuje o načinu na koji će biti trošen novac iz budžeta Srbije.

I kako onda objašnjavate to da ste, uprkos svemu, danas došli u situaciju da formirate novu vladu?

Došli smo zahvaljujući građanima koji su želeli promene. Možete da govorite – ovi su najgori, nemojte glasati za njih – ali, kada izađu na ulicu, ljudi vrlo dobro vide i svoju i perspektivu svoje dece. Razumevajući u kakvoj se situaciji ova zemlja nalazi, šta smo dobili u nasleđe, građani i ne očekuju da će istog trenutka živeti bolje; oni samo žele da na vlasti konačno vide poštene i čestite ljude. Dosta je bilo ministara koji su na pašnjacima gradili velelepne vile i apartmane, ministara sa po deset telohranitelja i pet automobila…

Zaista mislite da će sa vašom vladom građani dobiti baš to – poštene i čestite ljude?

Borisa Tadića sam javno pozvao da kaže ne imena tajkuna koji su pokušali da utiču na formiranje nove vlade – oni to uvek pokušavaju – nego ime čoveka koji je uspeo da Srpskoj naprednoj stranci nametne svog ministra, direktora javnog preduzeća ili bilo šta slično.

To ste Borisa Tadića pitali i na prijemu povodom Dana nezavisnosti u Američkoj ambasadi?

Pitao sam ga najpre javno, a onda i na prijemu koji pominjete.

Šta vam je odgovorio?

Rekao je: "Nisam mislio na tebe."

Na koga je mislio?

Nisam pitao. Samo sam ga zamolio da onda i javno kaže da se to ne odnosi ni na mene, a ni na Srpsku naprednu stranku.

Budući da je Boris Tadić rekao kako će Miroslav Mišković uticati na sastav nove vlade…

Mislim da bi za Borisa Tadića bilo bolje da ne pominje Miroslava Miškovića.

Zašto?

Zato što sam, za razliku od Borisa Tadića, Miroslava Miškovića poslednjih godina viđao slučajno, uglavnom na prijemima. Sa Miškovićem dugo nisam razgovarao – niti sam ga molio za pomoć, niti sam od njega tražio da sastavi vladu, što je, podsećam, pre četiri godine činio Boris Tadić.

Jeste li u kontaktu sa Milanom Bekom?

Iako ne mislim da je greh sa bilo kim razgovarati, reći ću vam: nekoliko poslednjih godina nisam imao kontakt sa biznismenima koje su mediji pod kontrolom demokrata dovodili u vezu sa našom partijom. Odgovorno tvrdim da ni Milan Beko ni Miroslav Mišković nisu dali ni dinar Srpskoj naprednoj stranci. I, da odgovorim direktno i na vaše pitanje: ne pamtim kada sam poslednji put video gospodina Beka…

Pamti li predsjednik Tomislav Nikolić, šta mislite?

Tomislav Nikolić je otvoren i pošten čovek iz naroda. Kada je, posle štrajka glađu, predsednik Nikolić završio u bolnici, u posetu mu je došao gospodin Milan Beko. Kao i Žarko Zečević, sa kim se, kao partizanovac, dugo poznaje. Šta je u toj situaciji trebalo da učini Tomislav Nikolić?! Da kaže – prijatelji smo, ali me nemojte posećivati; to bi moglo biti pogrešno protumačeno?! Ne! Čovek se ponaša normalno, viđa se sa svojim prijateljima, što sa finansiranjem ili bilo kakvom pomoći Srpskoj naprednoj stanci nema ama baš nikakve veze.

I, kada već o tome govorimo, moram da kažem da najveći tajkuni u ovoj zemlji nisu oni koje pominje Boris Tadić; to su potpredsednici njegove stranke: oni su najbogatiji, imaju više novca, više firmi, kontrolišu više medija… Ako u Srbiji postoji Zakon protiv koncentracije kapitala u medijima, kako je moguće da je isti čovek – osim ako nije reč o nekome iz Kabineta dojučerašnjeg predsednika – suvlasnik dve televizije sa nacionalnom pokrivenošću? Kako je to isto moguće u štampanim medijima?

Ali, niste mi odgovorili – ko su ti pošteni i čestiti ljudi u budućoj vladi? Na koga konkretno mislite? Pretpostavljam ne na one kojima ste svojevremeno spremali zatvorska odijela ili one o čijim ste aferama i koferima tako često govorili?

Uvek govorim o ljudima iz SNS-a; za njih bih mogao da garantujem.

Inače, nije tajna da ni Ivica Dačić ni Mlađan Dinkić nisu preterano oduševljeni činjenicom da će u novoj vladi sarađivati sa Aleksandrom Vučićem; naravno, važi i obrnuto. Ali, da vidimo šta je alternativa? Još četiri godine DS-ove vlasti?!

Mislite da su birači SNS–a glasali za vladu sa Dačićem i Dinkićem?

U odnosu na način na koji je, pre četiri godine, Demokratska stranka formirala vladu, tom poslu smo, verujem, pristupili neuporedivo poštenije…

Pa, vi se, kažete, razlikujete od DS–a?

I razlikujemo! Jer, za razliku od DS-a, nikada neću reći kako sam zaljubljen u Ivicu Dačića, kako je ta koalicija za nas idealno rešenje; neću se sa njima javno grliti i ljubiti, igrati basket, potpisivati razne istorijske deklaracije… Ne pada mi na pamet! Pred nama je zajednički posao, zajednički cilj…

I nemate problem da taj cilj realizujete sa nekim koga ste optuživali…

Jesam li nekada negirao sopstvene stavove po pitanju određenih afera? Nisam! Ali, ponavljam: šta je alternativa? Da li je trebalo ostaviti netaknut sistem zla koji je, za poslednjih deset, dvanaest godina ustanovila ta politička stranka?

DS je napravio sistem zla, a njihovi koalicioni partneri, zbog toga što danas sa vama prave vladu, šta su oni?

Ne, ne… Tog zla ima kod svih nas, ali je, kao vodeća snaga te koalicije, Demokratska stranka najodgovornija za stanje u ovoj državi. I, kada me već pitate da li ću sa onima koje sam kritikovao uspeti da promenim sistem, uputio bih vas na naš koalicioni sporazum: pogledajte šta su proverljivi rezultati, pa ćemo videti hoćemo li i koliko biti uspešni. Ako neko misli da sam željan fotelje, neka se seti kako sam pre četiri godine, prihvativši odgovornost za ostvareni izborni rezultat, odbio da kao poslanik uđem u Skupštinu.

Prošle nedelje je član GO SNS-a, Vladimir Đukanović, predložio da naša stranka u naredne četiri godine ostane u opoziciji, da ne bude deo buduće vlade.

"Stavićemo na glasanje" – rekao sam – "ali se plašim da će, uprkos tapšanju i javnoj podršci, tvoj predlog dobiti jedva tri glasa. Među ta tri će, bez sumnje, biti i moj".

Nećete valjda da kažete da SNS ulazi u Vladu protivno vašoj volji?

Neću. Samo kažem kako sam razmišljao o tome da bi za našu stranku – koja jeste najbolja na političkoj sceni – možda bilo bolje da je, kao mlada partija, još neko vreme ostala u opoziciji, pustila da se stvari kristališu, da joj priđu i neki novi ljudi…

Da, često se čuje kako u stranci nemate dovoljno kompetentnih ljudi…

Već sam sit napisa o tome kako Srpska napredna stranka nema dovoljno kadrova! Izvinite, pogledajte kadrove drugih stranaka! Pa, mi u SNS-u imamo barem pedest hiljada ljudi koji su bolji od potpredsednika Demokratske stranke Dušana Petrovića ili Dragana Šutanovca. Svi naši ljudi su bolji od njih. Ali, ako me pitate tražimo li bolje, da, tražimo. Ako me pitate zavidim li DS-u na Milici Delević, da, zavidim; voleo bih da je naša. Da li ima takvih ljudi i u drugim strankama? Ima. Ali, svi zajedno da se okupimo, svi najbolji iz svih stranaka, nećemo naći dovoljan broj dobrih ljudi. I, sada, kada razmišljam o Nikoli Selakoviću, docentu na Pravnom fakultetu, čoveku koji je završio sa skoro svim desetkama, koji se vozi autobusom, koji je vredan, marljiv… Možete li o njemu reći nešto loše?

Ne mogu sigurno ni o, recimo, njegovom kolegi sa Pravnog, Oliveru Antiću, o kome se govorilo kao o budućem ministru pravde…

Sačekajte, molim vas, da najpre vidite ko će biti ministar pravde. Profesor Antić je veoma stručan čovek, ali je već u Predsedništvu.

Dakle, hoću da kažem da sam jedno vreme bio u dilemi da li da sačekamo ili da se odmah uhvatimo u koštac sa problemima. Presudilo je suočavanje sa stvarnošću, činjenica da nemate izbor. Dakle, pokušaćemo da promenimo sistem i, ne budemo li u tome uspeli…

Podnijećete ostavku?

Hoću. Ako vidim da nećemo biti u stanju da realizujemo ono što smo planirali, budite uvereni da ću tu vladu odmah napustiti. Pored toga, iako znam da ministrima pripadaju silni telohranitelji, obezbeđenja, automobili, obećavam da ništa od toga neću prihvatiti. Želim da živim kao običan čovek, kao svi normalni ljudi u Srbiji…

Vrlo dobro znate da, uđete li u Vladu, nećete moći da živite kao "običan čovek".

Da li ću moći, to ćete da vidite. Zapamtite šta sam rekao. Veoma je važno da ljudi shvate da se na vlast ne dolazi kako biste nešto uradili za sebe, nego kako biste pomogli državi. Jer, šta da radim na vlasti? Da kupujem pašnjake, vile, jahte… Zašto? Ništa mi od svega toga nije potrebno. Moja deca nisu bogata, ali žive pristojno. Dakle, pokušaću nešto da promenim. Naravno, svestan sam da ima mnogo ljudi koji me ne vole zato što nisam u stanju da podnesem da nam se preduzeća uništavaju, da služe kao partijski plen…

Mislite da vas zato ne vole?

Dobro, ne samo zbog preduzeća; ima tu i drugih stvari… Ali, ne mislite valjda da su između mene i tih ljudi postoji lični sukob? Nema ličnog sukoba. Naprosto, nisam od onih koji umeju da igraju i da pevaju…

Za to imate Ivicu Dačića…

Samo hoću da kažem da niti sam onaj koji to ume, niti onaj koji to želi da radi. Pošto nemam širok osmeh i ne delujem naročito ljubazno, u javnosti ne uživam veliku popularnost. Ljudi me doživljavaju kao arogantnog…

Imaju li pravo?

Pretpostavljam da svaki čovek misli da je drugačiji od onoga kako ga ljudi doživljavaju. Ako me deo javnosti vidi kao arogantnog, znači da postoji neki problem. I to razumem. Ali, nikada ne bih mogao da dozvolim da kažu kako nisam pošten i da ne držim do obraza i časti. U onome što radim najvažniji mi je rezultat. Na posao uvek dođem prvi, odem poslednji. Tako će biti i u Vladi: trudićemo se da marljivo radimo, da napravimo odličan rezultat, da zemlju krenemo da izvlačimo iz teške ekonomske krize, da se borimo protiv lopovluka i pljačke…

Koji resor ste dobili u novoj vladi?

Predviđeno je da u novoj vladi Srpska napredna stranka dobije osam resora. I, videćete: biće tu velikih iznenađenja. Imaćete ljude koje do sada niste viđali.

Kada je reč o mom resoru, voleo bih da se bavim korupcijom, kriminalom, odbranom i bezbednošću. U skladu sa tim, razgovarao sam sa mandatarom Dačićem i predsednikom Republike. Mandataru sam otvoreno rekao da ću preuzeti resor samo ukoliko dobijem odrešene ruke da se pozabavim onim što sam naveo, a što uništava naše društvo…

To znači i da će uskoro biti stavljena tačka i na "slučaj Luka Bojović"?

Koliko znam, Luka Bojović se već nalazi iza rešetaka…

A znate i da vas to nisam pitala; pitam vas o prijavi u kojoj ste govorili da je neko iz bivše vlasti Luki Bojoviću dojavio da bježi iz zemlje.

Informacije koje sam o tom slučaju imao saopštio sam republičkom tužiocu, o čemu postoji i službena beleška.

Da li ste u tom iskazu pomenuli ime nekoga od ljudi sa kojima danas pravite Vladu?

O tome ne bih da govorim.

Zašto su tako dugo trajali razgovori o novoj vladi? U čemu je problem? U tome ko će kontrolisati službe bezbijednosti?

To ne želim da komentarišem…. Ljudi moraju biti svesni rezultata izbora: 24,2 je još uvek više od 12,2, više i od 5,3; najzad, to je više od zbira oba ta rezultata. Ipak, Srpska napredna stranka je u pregovorima bila korektna i mesto premijera je ustupila manjoj političkoj stranci.

Da li vam je bilo teško da donesete takvu odluku?

Naravno. Ali, to je bio jedini način da u Srbiji nešto promenimo.

I imate povjerenja da će mandatar Dačić uspjeti da realizuje ono o čemu ste govorili tokom predizborne kampanje?

Nadam se.

Dok su bili u toku pregovori o sastavu nove vlade, mogao se steći utisak da ste, iako u tome učestvujete, bili naklonjeniji tzv. velikoj koaliciji i da je jedan od razloga vaše prijateljstvo sa Miodragom Rakićem…

Iako su mi u stranci povremeno zamerali na tom prijateljstvu, znao sam da taj odnos ne može uticati na moje političko rasuđivanje. Za razliku od drugih, dok sam na vlasti a oni u opoziciji, svojih se prijatelja ne odričem…

"Vreme“ broj 1123, 12. Juli 2012.

Ceo intervju sa Aleksandrom Vučićem slobodno pročitajte OVDE

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com