Kada je, krajem februara ove godine, Rusija otpočela invaziju na Ukrajinu, mnogi su se, iako zgroženi ratom na tlu Evrope, sujeverno ponadali da to znači kraj pandemije korona virusa. Jer, ko je lud da počinje rat dok vlada pandemija virusa koji do pre dve i po godine nije postojao? Ni pandemija ni rat nisu teme za šalu, ali sa geopolitičke tačke gledišta nije sasvim nerazumno, a ni neozbiljno, zapitati se koliko je sličnosti između korona virusa i Vladimira Putina. Jer, i mikroorganizam i predsednik Ruske Federacije pokazuju se kao egocentrični, iracionalni, sposobni da poremete ceo svet, uzdrmaju globalnu ekonomiju i još uvek niko nije smislio nešto efikasno protiv njih.

Korona virus poslednjih nedelja doživljava nešto poput povratničke turneje u medijskom prostoru. Razlog je novo obaranje rekorda u broju novozaraženih širom sveta. Sedmi talas pandemije protutnjao je južnoafričkim kontinentom, odakle je i potekao, polako odlazi sa azijskog, sa izuzetkom Japana koji ovih dana beleži najveći broj novozaraženih od početka pandemije. Sjedinjene Američke Države su “zaravnale krivu” na stabilnih stotinak hiljada novozaraženih dnevno, što je daleko bolje od januara ove godine, kada je prosečan broj novozaraženih bio oko 800.000, dok se Kanada sprema za novi rast obolelih. Nevelika Evropa je, međutim, u epidemiološkom smislu vrlo “šarena”. Dok je u nekim zemljama, poput Francuske i Velike Britanije, u drugoj polovini jula došlo do smirivanja, turističke destinacije poput Grčke, Italije, Crne Gore i Hrvatske kao da su usred najnovijeg talasa zaražavanja. Pošto je reč o zemljama u kojima turizam cveta tokom leta, mapa širenja virusa poklapa se sa onim što se događa u zemljama iz kojih im dolazi najveći broj turista. Primera radi, kada se zaraza ponovo razbuktala u Grčkoj, prošlo je desetak dana dok u Srbiji nije počeo da raste broj novozaraženih. Iako niko ne može da garantuje, logično je pretpostaviti da je novi talas u Srbiju stigao sa povratkom ljudi sa letovanja.

Omikron soj je apsolutno dominantan, toliko da je reč “omikron” u svakodnevnom govoru postala sinonim za novi korona virus. Više i ne govorimo o sojevima korone, nego o varijantama omikrona. Do pre dve nedelje, dominirale su varijante BA 1 i BA 2, zatim se pojavila varijanta BA 5 koja je zabrinula stručnjake. Međutim, naučnici nisu čestito stigli da se pozabave njome jer se pojavila varijanta virusa koja je dobila nezvaničan naziv “kentaur”. Prošlog leta, Svetska zdravstvena organizacija odlučila je da novim varijantama korona virusa daje nazive po slovima grčkog alfabeta. Važno je napomenuti da je kentaur zapravo još jedna verzija omikrona, preciznije BA 2.75 mutacija, a naziv kentaur se “odomaćio” u svetskoj javnosti nakon jednog tvita u kom ga je neko tako nazvao.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com