Ujedinjene nacije su proglasile zdravu životnu sredinu ljudskim pravom. Iako je i Srbija učestvovala u donošenju ove odluke, od svih ovdašnjih medija (sudeći po Guglu), ovu istorijsku odluku objavio je samo portal Klima 101.

Dakle: Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je da svi na svetu imaju pravo na zdravu, čistu i održivu životnu sredinu. Rezolucija je doneta 28. jula, u sedištu UN, u Njujorku.

Za njeno usvajanje glasala je 161 država među kojima je bila i Srbija. Osam je bilo uzdržano.

Uprkos tome što rezolucija nije obavezujuća za 193 članice UN-a, očekuje se da će podstaći države da uključe ovo pravo u nacionalne ustave i regionalne sporazume, kao i da sprovode ove zakone. Pristalice ističu i da će ova odluka Ujedinjenih nacija obezbediti dodatna sredstva za aktiviste koji se protive ekološki destruktivnim propisima i projektima.

"Ova rezolucija šalje poruku da niko ne može da nam oduzme prirodu, čist vazduh i vodu, ili stabilnu klimu – barem ne bez borbe”, kazala je Inger Andersen, izvršna direktorka Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, takođe je pozdravio istorijsku odluku. Prema njegovim rečima, ovaj značajan razvoj događaja pokazuje da se države članice mogu udružiti u borbi protiv planetarne krize koja obuhvata tri oblasti – klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje.

Ova rezolucija se smatra veoma bitnim dokumentom u misiji da se obuzda ubrzano propadanje prirodnog sveta.

Sticajem okolnosti, tog istog dana čovečanstvo je potrošilo sve prirodne resurse koje Zemlja može da proizvede za godinu dana i time ušlo u "ekološki dug", i. što je također bitno, dva dana ranije nego prošle godine.

Datum kad ljudi potroše Zemljine resurse svake godine izračunava Global Futprint Netvork.

Informacije te organizacije su, upozoravajuće. Na primer: za obnovu svega što je čovečanstvu potrebno od prirode, bio bi potreban biokapacitet 1,75 planete Zemlje. Tri milijarde ljudi živi u zemljama koje proizvode manje hrane nego što troše i ostvaruju manji prihod od svetskog proseka, navodi se.

Činjenica da ljudi troše Zemljine resurse više nego što ih oia ima, već 50 godina, znači da su ukupni godišnji deficiti proizveli ekološki dug jednak 19 godina regeneracije planete
S.Ć./Klima101

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com