Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi sletela je na Tajvan u utorak malo pre 23 časa po lokalnom vremenu. Za to vreme Peking je podigao borbene avione koji su narušili vazdušni prostor Tajvana. Pelosi je najviša američka zvaničnica koja je posetila Tajvan u proteklih 25 godina. Uprkos formalnoj i ekonomskoj podršci nezavisnog Tajvana i garancijama da će braniti tajvansku demokratiju, SAD nisu prelazile crvenu liniju politike “jedne Kine” i izbegavale su otvoren sukob u pacifičkoj regiji

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova najoštrije je osudilo posetu Nensi Pelosi Tajvanu, nazivajući je “ozbiljnim kršenjem principa jedne Kine”, narušavanjem suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kine koje bi moglo da ima drastične posledice na odnose Kine i SAD. Peking je upozorio Vašington da ne ide dalje “pogrešnim i opasnim putem”.

Ne bi li spustili tenziju iz Bele kuće su poručili da Pelosi nije u poseti Tajvanu po nalogu predsednika Džoa Bajdena, da američki predsednik ne može da utiče na to šta kongresmeni, pa ni predsednica Predstavničkog doma, rade ili ne rade. Istovremeno bilo je to naglašavanje američke demokratije, u odnosu na kinesku autokratiju.

I u SAD je Pelosi izložena kritici jer od njene posete "nema nikakve koristi“. Usred svetskog sukoba koji je izazvala ruska invazija na Ukrajinu zaoštravanje na Pacifiku bi oslabilo položaj SAD, pa samim tim i Zapad, a američke provokacije samo mogu da podstaknu Kinu da otvoreno podržava Rusiju.

Kineska demonstracija vojne sile

Prema izveštavanju Bi-Bi-Sija Peking je pokrenuo vojne vežbe oko ostrva. Civilnim avionima i brodovima za to vreme biće zabranjen prolazak.

Istočna komanda kineske armije (PLA), pod čiju nadležnost spada Tajvan, je u stanju borbene gotovosti.

Takođe, Kina je kao odgovor na “provokaciju” suspendovala uvoz keksa i peciva 35 tajvanskih proizvođača. Tajpej tvrdi da je izložen kineskim hakerskim napadima.

“Čajna Tajms” piše da poseta Nensi Pelosi preti da izazove krizu rizičniju od one u tajvanskom tesnacu 1996. godine, kada je kineska armija ispalila niz raketa u more oko ostrva.

Od tada Kina je višestruko vojno ojačala i raspolaže i nosačima aviona.

Autokratije i demokratije

Pelosi je u Tajpeju rekla da je američka solidarnost sa 23 miliona Tajvanaca “danas važnija nego ikada”, jer je, kaže, pred svetom izbor između “autokratije i demokratije”.

Potparol Kremlja Dimitri Peskov i potparolka Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Marija Zaharova saopštili su na to da Rusija podržava Kinu, te da je poseta Pelosi američka “provokacije”.

Nešto pre njenog sletanja, manja grupa ljudi protestovala je u Tajpeju protiv njenog dolaska. Nosili su transparente na kojima su je nazivali “izazivačicom nevolja”.

Generalni sekretar Komunističke partije Kine Si Đinping je prošle nedelje u telefonskom razgovoru upozorio Bjdena da se svako ko se igra vatrom “na kraju opeče”. Bajden je novinarima rekao da poseta Pelosi možda i nije najmudrija odluka, ali da on ne može da utiče na nju.

Politika jedne Kine

Zvaničan stav Pekinga je da postoji samo jedna Kina – Narodna republika Kina čiji je sastavni deo Tajvan. Igrajući na “Tajvansku kartu” Amerika pokušava da potkopa postojanje principa jedne Kine, piše “Čajna tajms”.

Peking je u više navrata naglasio da bi svaki američki pokušaj urgiranja za kompletnu nezavisnost Tajvana samo doveo do toga da Kina vojnom silom zauzme ostrvo. Kina se drži strategije potpune integracije ostrva u svoj politčki sistem, dok Tajpej teži potpunoj nezavisnosti.

Nensi Pelosi i inače nije baš omiljena u Pekingu. Njen dosadašnji odnos prema Kini nije bio nimalo prijateljski, ona decenijama unazad kritikuje kinesko rukovodstvo smatrajući ga odgovornim za masovna kršenja ljudskih prava. Njen protest protiv kineske unutrašnje traje od studentskih protesta na trgu Tjanmen koji su ugušeni u krvi. Danas je u centru njene pažnje masovno zatvaranje Ujgura i drugih kineskih muslimana u improvizovane logore.

Tajvan je do 1971. godine imao mesto u Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija kao priznata kineska država. Od tada status se promenio u korist rastuće Narodne Republike Kine, a sudbina Tajvana pala je na milost i nemilost Pekinga. Prvi lider Tajvana Čang Kaj Šek je 1949. godine poražen u kineskom građanskom ratu, te se sa svojom vojskom povukao na tajvansko ostvro.

F.M./BBC/CNN/ChinaTimes

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com