foto: a. anđić

Nedelja


Poskupljenje struje

Nove cene zbog lošeg upravljanja EPS-om

Od 1. septembra računi za utrošenu električnu energiju za domaćinstva i male kupce biće uvećani za 6,5 odsto, na osnovu saglasnosti Saveta Agencije za energetiku na zahtev Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS) za korekciju cena, a stručnjaci dodaju da će konačni računi za struju biti uvećani za oko 8,3 odsto, na osnovu zaračunatih akcize i PDV-a.

Nova cena iznosi 8,1 dinar po utrošenom kilovat-satu i dalje je među najnižima u Evropi, ali i pored inflacije, ona je mogla biti manja da nije došlo do kolapsa EPS-a.

“Najavljeno poskupljenje nije rezultat bilo kakvih međunarodnih okolnosti, rata u Ukrajini i krize, već isključivo lošeg upravljanja EPS-om. Ove pare će otići u revitalizaciju onoga što je uništeno u prethodnom periodu, a ne u investicije, povećanje kapaciteta i bolji EPS”, izjavio je za N1 profesor fakulteta FEFA Goran Radosavljević.

Zbog havarija, te lošeg upravljanja i planiranja, EPS poslednjih meseci kupuje struju na evropskom tržištu za 300 do 400 evra po megavat-satu, što je šest do osam puta skuplje nego kad proizvodi, a kako cene u Evropi iz nedelje u nedelju dostižu istorijske maksimume, moguća su do kraja godine nova poskupljenja za domaćinstva, a i nove, više cene za privredu. A kad poskupi struja, posle nekoliko nedelja poskupi i sve ostalo.
Ipak, predsednik države i partije, između mračnih tirada o “strašnoj zimi koja nas čeka” i “državi koja krvari”, optimistično poručuje da poskupljenja “neće ugroziti životni standard građana, čak ni onih najsiromašnijih”.


Tvitovi naprednjaka Đukanovića

“Šala” o denacifikaciji Balkana

foto: fonet / nenad đorđević

Vladimir Đukanović, narodni poslanik i član Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke, izvinio se što je napravio “ogroman problem Aleksandru Vučiću i svojoj zemlji” svojom objavom na Tviteru da mu se “čini da će Srbija biti prinuđena da krene u denacifikaciju Balkana”.

Parafrazirajući opravdanje Vladimira Putina za oružanu agresiju na Ukrajinu, on je povodom najnovije kosovske krize praktično pozvao u rat, ali je malo kasnije sve nazvao “šalom”, i uz samokritiku da je bio neodgovoran, zaključio kako sad “moramo da budemo potpuno odgovorni, da potpuno slušamo državno rukovodstvo i probamo da ne dođe do sukoba”.

Ovo je samo poslednja u nizu njegovih, najblaže rečeno, neprimerenih i nepromišljenih objava i izjava (vidi nedavni tekst Nedima Sejdinovića “Poverenik za Palatu pravde i celu Jovanjicu” u 1645. broju našeg nedeljnika) kojima je širio mržnju i podele, pozivao na nasilje, vređao i kriminalizovao kritičare vlasti i tome slično, a vidimo iz poslednjeg slučaja, i stvarao međunarodne probleme Srbiji.

Samo nekoliko dana pre poziva na denacifikaciju Balkana, on je na Tviteru prvo pozvao na sukob sa učesnicima najavljenog protesta protiv novosadske vlasti, uz reči “da je vreme da se bandi stane na put”, da bi nakon negativnih reakcija opet objasnio kako se samo šalio, a “retardi ozbiljno shvatili”.

Zbog svojih brojnih “šala” Đukanović nije do sada trpeo konsekvence, naprotiv, samo se penjao u partijskoj i državnoj hijerarhiji, a i u advokatskom poslu, iako je praktično početnik, svakim danom sve više napreduje, i sva je žalosna prilika da će ga poslednje “šale” podići na lestvici moći u Srbiji.


Javni prevoz u Beogradu

Šapić, GSP i “Mikijev zabavnik”

foto: beoinfo

Novi (privremeni) gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić (SNS) najavio je da će se “prvo uhvatiti u koštac sa najvećim problemima”, a među njima i javnim prevozom, za koji kaže da “ne sme da liči na ‘Mikijev zabavnik’”, jer “na subvencije za javni prevoz za četiri godine ode milijarda evra”.

Gradska uprava će u septembru ući u “proces rehabilitacije i dovođenja u red javnog prevoza”, a prve rezultate Šapić očekuje na proleće, uz ogradu da do “pravog unapređenja prevoza ne može doći dok se ne promeni svest građana o tom problemu”, jer, na primer, gradski prevoz plaća između 15 i 20 odsto korisnika.

Od “do sada neviđenog napretka u istoriji Gradskog saobraćajnog preduzeća” i najava modernizacije javnog prevoza, što se moglo čuti do pre neki mesec iz usta tadašnjeg glavnokomandujućeg, zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, brzo se došlo do “rehabilitacije i dovođenja u red”, o čemu govori Šapić poslednjih nedelja, a da je situacija loša potvrđuje i saopštenje Gradskog odbora opozicione Stranke slobode i pravde, u kojem se otkriva da “10 potpuno novih BMC autobusa stoji na parkingu i Grad ne može da ih koristi jer nema pumpe za točenje gasa”, a istovremeno Sekretarijat za javni prevoz izdvaja 90 miliona dinara za promociju javnog prevoza.

“Da li Šapić misli da u medijima govori ono što Beograđani žele da čuju, a da im iza leđa organizuje besmislena reklamiranja javnog prevoza koji se raspada? I da li će Diznijevi junaci biti deo tog reklamnog materijala?”, pitaju iz SSP-a.


Porodice bez krova

Arogancija niške gradonačelnice

foto: dimitrije nikolić / tanjug

“Jednom kada se nešto ponudi i zvanično odbije, povratka na to nema”, objasnila je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski (na slici dole) zašto gradska vlast nema nameru dalje da učestvuje u rešavanju problema devet porodica koje su ostale bez krova nad glavom nakon požara početkom aprila ove godine.

“Oni nisu pristali na zakup stanova solidarnosti po minimalnoj ceni, tako da ne znam šta bismo mi mogli sada da uradimo da budu zadovoljni”, poručila je gradonačelnica preko medija stanarima koji su započeli štrajk glađu pod šatorima na mestu bivših kuća.

Njih četrdesetak živelo je u barakama firme Građevinar koje su useljene pre mnogo godina kao privremeni smeštaj za radnike sa porodicama, dok ne dobiju prave stanove. No, to se nikada nije desilo jer je Građevinar propao, a već četiri meseca nema ni tog “privremenog smeštaja”, jer je sve progutala vatra.

Čelnici gradske vlasti predvođeni Draganom Sotirovski brzo su po požaru izašli na mesto nesreće. Tada je gradonačelnica poručila da “nijedna od porodica neće ostati na ulici”, a njena zamenica Dušica Davidović obećala da će im “Grad obezbediti trajni smeštaj”.

Stanari kažu da je gradski socijalni stan prvo ponuđen samo jednoj stanarki zbog njene teške bolesti, ali ga je ona odbila jer je potpuno neuslovan, a kada je ta priča dospela do medija, gradonačelnica se naljutila, prekinula komunikaciju i obećala novčanu pomoć, uz poruku “birajte privatne stanove i koji vam komfor odgovara, živite i u Hajatu, ja nemam ništa protiv”.

Sada unesrećene porodice najavljuju da će šatore postaviti ispred sedišta gradske vlasti, a možda i u Beogradu ispred Predsedništva Srbije, gde očekuju više razumevanja za njihov jad i siromaštvo.

Iz istog broja

Beograd – Priština

Sezonski TV vikend rat

Slobodan Georgijev

Bosna i Hercegovina

Potpirivanje kontrolisanog konflikta

Tanja Topić

Čekajući novu vladu

Dvanaestorica (ne)stranačkih

Sofija Popović

Kultura sećanja: Kako je pao Knin

Rasulo pred “Oluju”

Davor Lukač

Stave, podno Medvednika: Dani kupine

Na grbavo drvo svi se penju

Dragan Todorović

Intervju: Ana Martinoli, teoretičarka medija

Politička frekvencija REM-a

Ivana Milanović Hrašovec

Krijumčarenje na Dunavu

Vrh ledenog brega

Filip Mirilović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu