Jeste li gledali seriju The Americans (v. “Vreme” br. 1406)? Ako niste, šta čekate? Ako jeste, gledajte je ponovo, vreme je da se utvrdi gradivo.

Glavni protagonisti serije smeštene u Ameriku iz vremena Ronalda Regana su dvoje (specijalno i rigorozno obučavanih) infiltriranih agenata KGB-a koji pod ukradenim identitetima izigravaju “običan američki bračni par”. Ali, ovde se ne radi o pukom prerušavanju, nego o totalnoj identitetskoj mimikriji u kojoj se “glumljeno” i “stvarno” mešaju i stapaju do neraspoznatljivosti: njih dvoje su pravi bračni par, zarađuju za američki život vodeći pravu turističku agenciju (koja im je ono što je Cvjećarna grupi TNT), imaju pravu američku decu (koja nemaju pojma da i nisu baš tako prava)… Čak i kod kuće razgovaraju isključivo na engleskom, a o izvornim “ruskim” identitetima jedno drugog do pred kraj dugovečne serije ne znaju baš ništa, čak ni rođeno ime osobe s kojom dele sto i postelju. Visoka “bezbednosna kultura”, šta ćeš. Ozbiljna firma, efikasna i brutalna. Ne želite da joj se nađete na putu.

Okej, toliko o fikciji (?), hajdemo sada malo u stvarnost (?). Ovih su se dana “društvene mreže usijale” zbog video objave izvesne građanke ovdašnje koja je navodno u Nemačkoj doživela jednu baš onako zdravo užasnu stvar, zbog koje je rešila da se vrati u otadžbinu Srbiju, da joj sin raste u normalnoj sredini… Monolog građanke koja stoji na ulici počinje rečima “ja sam…”, a onda ova ipak odustaje od predstavljanja (?!) i počinje svoju tužnu životnu priču, čija suština je da su u nemačkoj školi od njenog sina i drugih sinova zahtevali da sutradan dođu odeveni u haljinice, a od devojčica da budu odevene kao muškarci (hm, šta danas uopšte znači “biti odeven kao muškarac”, a da nije biznismenska uniforma?), pa će im onda to cross-dressing iskustvo, ko biva, pomoći da se odluče ko je od njih dečak, a ko devojčica. Jer na sve trulijem Zapadu, eto, to nije nešto što dobijamo rođenjem, nego možemo da birkamo kao u samoposluzi, božemeprosti. Majka je, kaže, odlučno odbila da sina oblači u haljinče i zbog toga platila globu od 263 evra (pa, gde nađe ona tri?!) i brže-bolje se vratila pod zaštitničko okrilje Srbije jerbo se ovde još uvek, bogu fala, zna ko je muško, a ko žensko – a će se potrudimo da tako i ostane.

Ovaj video se pojavio i eruptirao, što neće biti da je baš slučajno, upravo uoči famoznog Europrajda, a tenzije oko njega rastu li rastu, na pravedno zgražavanje Vučić Aleksandra koji smatra da to nije u redu, jer tenzije zapravo treba da rastu oko Kosova.

I sve bi to još spadalo u manje-više uobičajeni repertoar tzv. srpskih raskola da se nije javio Šormaz Dragan i objasnio da narečena “sestra Srpkinja”, baš i nije toliko Srpkinja, nego da je više onako Ruskinja iz tzv. humanitarnog centra u Nišu (a znamo kakvu reputaciju uživa narečeni centar!), i da je već povučena iz Srbije.

E sad, ekspertiza internetskih kibicera već je utvrdila da je video zaista napravljen u Nišu, u glavnoj pešačkoj ulici. A Srpska Majka koja je u trećoj sekundi svog monologa odjednom zaboravila da se predstavi, pri tome fakat izgleda kao stereotip rusko-slovenske lepotinje… No, mene u ovom slučaju više zanima audio. Šta ili koga, dakle, čujemo?

Osoba koja govori, govori odličan srpski, ali sa karakteristično južnjačkim umekšavanjima i zapevanjima. Ništa čudno za jednu Nišlijku, zar ne? Naravno, ali ništa čudno ni za osobu koja je srpski kao naučeni jezik usavršavala i praktikovala baš u Nišu. Pritom, u tim njenim umekšanjima ima izvesnog viška ili pomalo neobičnog štima koji ukazuje na to da bi se ipak moglo raditi o izvornoj govornici nekog drugog slovenskog, najverovatnije istočnoslovenskog jezika. Ili ja taj višak “čujem” jer podležem autosugestiji? Hm, hmmm… Mislim da je mogućnost oko 70 odsto da grešim, a oko 100 odsto da ne grešim. Možda i saznamo ubrzo (vi možda već znate, jer vam je četvrtak, petak…) ko nam se to obratio, a možda i nikad. Ako je ovo drugo u pitanju, možda bivša Srpska Majka već uči, šta znam, litvanski ili baskijski. Ne dobija se u Firmi devizna plata samo na lepe oči.

A šta ako je ipak “domaća”? To me podseća na svojevremeno ludovanje naših Novosrba koji su u J. B. Titu odjedared otkrili osobu s lažnim identitetom, “nama Srbima” podmetnutog Rusa, Čeha, Poljaka – jer ko naš, molim vas, govori onako? Pa, niko – osim celog Hrvatskog Zagorja, a i drugih kajkavaca kad pokušavaju da govore “književno”, tj. štokavski.

Šta god da je u pitanju, poenta je u ovome: dečaci koje uteruju u haljinice i sablasti nestabilnih rodnih identiteta, “pederi koji paradiraju” i ostale sablazni za uho i um “našeg čoveka domaćina”, samo su pokrivalice za pravu priču, a ona nema mnogo veze sa haljinama i pantalonama ni sa homo i hetero seksom i sličnim. Poenta je u tome da su sve te babaroga-priče u funkciji sistematskog prikazivanja “Evrope” i “Zapada” kao žarišta dekadencije, razvrata i sveopšte moralne propasti, a da spas od toga valja potražiti u sigurnosti našeg malog, srećno zaključanog i od razornih “tuđinskih uticaja” preventivno pelcovanog svračijeg zakutka. U vreme mog detinjstva i mladosti, u vreme u koje je smeštena serija The Americans, osnovni sastojak te sumnjive vakcine bio je tzv. komunizam; danas su to nacionalizam i religija. Najtvrdokorniji vernici ovog prvog najlakše su se prešaltovali na potonje. A zašto i ne bi: važno je da je neprijatelj uvek isti.