Usred silne medijske histerije i neprestanih najava rata na severu Kosova, u poslednjih nedelju dana su ispod radara promakle dve ekonomske vesti: jedna je da će se država zadužiti za još 340 miliona evra, a druga da je agencija Fitch zadržala rejting Srbije na BB+.

Nije ništa novo da se država zadužuje – mora, da bi pokrila deficit i vraćala prethodne dugove. No, novo je da je cena zaduženja sve veća i veća. U prošli četvrtak, 18. avgusta, u Službenom glasniku je objavljeno da će se država zadužiti na tri godine za 250 miliona evra, sa kamatom od 3,75% plus šestomesečni EURIBOR, i za još 90 miliona evra na četiri godine, po kamati od 3,95%, opet plus šestomesečni EURIBOR.

Pred pandemiju država se zadužila – na tržištu, za razliku od ovog novog zaduženja, koje ide direktnom pogodbom – sa kamatom od 1,25%; usred pandemije, kamata je otišla na iznad tri odsto, da bi prošle godine država uspela da se za tzv. zelene obveznice zaduži sa kamatom od svega 1%.

Ovo pokazuje dve stvari. Jednu, očitu, da, u uslovima izuzetno visoke inflacije širom sveta (i posledičnog podizanja referentnih kamatnih stopa, tj. poskupljenja cene novca) investitorima "ne igra" da ulažu u nešto što donosi mnogo manji prinos, odnosno, što će inflacija da "pojede".

Druga, malo manje očita, jeste da, kao što nije bila naročito zaslužna za rekordno niske kamatne stope po kojima država može da se zadužuje, vlast – uprkos neumornoj i već odavno neukusnoj samohvali – ne može da utiče ni na aktuelno poskupljenje zaduživanja.

Jednostavno, takve su (bile) globalne prilike: tad je bilo obilja jeftinog novca, sada on poskupljuje – slično, tada je na sva zvona objavljivan "uspeh" da se država jeftino zadužila, sada niko da se pohvali da se država zadužuje sa kamatom od 4 ili 5 odsto.

Problem je što Srbija, osim ovog globalnog poskupljenja, mora da plaća i cenu sopstvene gluposti i izbora (sve)vladajuće stranke da u EPS dovede "ekipu" koja će temeljno urušiti sposobnost države da proizvodi energiju. Za ovo (zlo)delo još niko nije odgovarao, a već je dovoljno puta "isprobana" situacija u kojoj država zbog svojih loših odluka mora da se skupo zadužuje.

Procene Fiskalnog saveta su da će samo za ove dve grejne sezone (prošlu i narednu) EPS i Srbijagas napraviti gubitke od skoro milijardu evra, koje će na kraju država morati da vraća – skupim zaduživanjem.

Druga vest prethodne nedelje bila je da je rejting agencija Fitch zadržala kreditni rejting Srbiji na BB+. Narodna banka i Uprava za javni dug objavili su ovu informaciju, uz pregršt po Srbiju pohvalnih stvari iz izveštaja, u potpunosti zanemarujući negativne stvari na koje Fitch ukazuje, poput činjenice da se Srbija nalazi u donjoj polovini liste zemalja po političkoj stabilnosti i političkim pravima, vladavini prava, kontroli korupcije, kvalitetu institucija, u oblasti ljudskih prava i političkih sloboda, što sve "vuče" ocenu Srbije naniže.

Inače, ta ocena, BB+, i  one ispod nje, još se nazivaju i "spekulativnim", jer zbog povećanog rizika nose i visok prinos investitoru (ukoliko zemlja ne bankrotira), a ponegde se svi rejtinzi ispod investicionog (odnosno, svi ispod BBB i višeg), nazivaju i "junk", odnosno "smećem".

A koliko je Srbija odmakla u poboljšanju svog kreditnog rejtinga, od trenutka kad joj ga je Fitch prvi put dodelio? Bilo je to u maju davne 2005. godine. Srbija je tada dobila rejting BB- i nije se sa njega pomakla napred, u investicioni rejting (sledeća, BBB ocena), evo, punih 17 godina – izuzev kad je skliznula na još goru, "B" ocenu između januara 2014. i juna 2016. godine.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com