Umro je Mihail Gorbačov, čovek koji je pustio iz zatvora i sve one koji su robijali zajedno sa Rusima, u zatvorskom kompleksu zvanom SSSR.

Umro je Mihail Gorbačov, čovek koji je omogućio raspuštanje svih satelitskih zatvora po istočnoj Evropi, zvanih DDR, ČSSR i slično.

Umro je čovek koji je potkopao Berlinski zid, a na Nemcima je bilo samo da ga gurnu. Koji je Štazi preselio iz svačije dnevne i spavaće sobe u filmove i knjige.

Koji je KGB preselio iz… Oh, pardon, toliko snage, volje ili vremena ipak nije imao. KGB je ostao živ i zdrav, i deceniju kasnije se vratio na vlast, odakle više nikada ne namerava da se pomeri.

Ali, to je jedna druga, tužna priča. Uostalom, ne može jedan čovek sve.

Svet kojem su demokratija i normalan život dostojan slobodnog i civilizovanog čoveka nešto važno i neophodno, misliće da je tužan dan u kojem umire jedan takav čovek.

A njegovi Rusi? Oni koji su jedva dočekali da budu pušteni iz zatvora, tužni su. Oni kojima je u zatvoru bilo bolje i koji ga svih ovih godina optužuju za njegovo rušenje, ravnodušni su, ili čak radosni.

A Srbi?

Ne usuđujem se da odgovorim na ovo pitanje, ili se plašim tačnog odgovora. Samo razmišljam o tome koliko puta sam svojim ušima čuo refren prisutan od drumskih mehana do tzv. elitnih institucija kako je "onaj izdajnik Gorbačov kriv za sve naše probleme“. Jer, da nije bilo njega, imali bismo koga da nas štiti od pošasti savremenog sveta, poput demokratije, slobodne štampe, šetajućih pedera i ostalih sablazni.

Pa evo, sada smo opet u tom rajskom stanju: Gorbačova više nema, ali tu su svi njegovi prethodnici, oličeni u jednom tužnom liku za groteskno dugačkim stolom koji ga štiti od drugih ljudskih bića. Od ljudskih bića, zapravo.

Jedno je sigurno: Ilija Čvorović nikada ne bi u podrumu držao portret Mihaila Gorbačova. Znaju i on i brat mu Đura zašto.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com