Godinama unazad malo ko je pričao o mleku, o kravama, a pogotovo o nedaćama onih koji su ga proizvodili. Ponajmanje su svakako pričali oni koji su nešto trebali da urade. Potrošači su ga kupovali, uvek su mogli da biraju između više proizvođača, te ih se ostalo nije ni ticalo. Od kako su proizvođači mlek krajem avgusta najavili da treba očekivati nestašicu mleka, iznenađeni građani  su u strahu da ga neće biti opustošili rafofe.

A nikakvog iznenaženja zapravo nema. Još u aprilu su iz Saveza udruženja odgajivača goveda saopštili da su proizvođači mleka bankrotirali, jer je cena proizvodnje litra mleka nakon (tadašnjeg) poskupljenja stočne hrane višestruko veća od cene po kojoj otkupljivači mleka plaćaju farmerima.

Pređite na bademovo mleko

U dobrom delu beogradskih marketa, u delu gde su nekada šrtčale boje “Moje kravice”, sada je pustoš. Na pitanje da li mleka nije bilo dovoljno, ili su ljudi samo grabili koliko su mogli da ponesu, jedna prodavačica kaže da ko god da je uzimao mleko nije izašao sa manje od tri, ili četiri tetrpaka. Kaže, “poranite u ponedeljak”.

Naravno, da ga je bilo dovoljno ne bi ga bilo moguće razgrabiti tek tako. Društvene mreže su preplavljene snimcima ljudi koji “trpaju” puna kolica mleka, valjda računajući da će se tako opskrbiti za celu godinu.

Zanimljivo je da u istom tom marketu, u blizini Cvijićeve ulice, stoji na pretek tetrpaka “Zbregov” mleka, uvezenog iz Hrvatske. Njegova cena je bila oko 135 dinara.

Naravno, u izobilju se mogu pronaći ona “Alpska”, ili razna Bademova i proteinska mleka, međutim kada cena jednog litra premaši 250, 300 dinara, ljudi valjda shvate da se i bez mleka može.

Šta kaže vlast

Član Privredne komore Srbije Žarko Malinović pozvao je građane preko RTS-a da ne kupuju pakete mleka, već da kupuju “odgovorno”, da bi imali “stabilno snadbevanje”. Vlast tvrdi da nestašice nema, već da je u pitanju “poremećaj na tržištu”.

Malinović  je rekao da se tržište snadbeva u onim količina u kojima je to bilo i ranije, ali da je sada došlo do “porasta tražnje”. Dodao je da nema potrebe da se prave zalihe, jer to samo “pogoršava stanje”.

Spoj različitih faktora

Svakako da se najave proizvođača mleka ne slažu sa njima, jer oni već duže vremena tvrde da je ovo samo “uvertira”. Prema mlekarima, za nestašicu su krivi i država, ali i velike mlekare poput Imleka koje su se ponašale “kako su htele”. Spoj smanjenja broja muznih krava, kašnjenja subvencija stočarima, niskih premija za mleko i visoke cene stočne hrane doveli su do ove situacije.

Tome u prilog idu i brojke – Srbija je 2011. godine izvezla duplo više mleka i mlečnih proizvoda nego što je uvezla, dok je prošle godine uvoz bio veći od izvoza za skoro 50 odsto.

I još: PKB, srpski poljoprivredni gigant, danas ima jedva preko 4000 krava, što je upola manje nego prošle godine.

Nema mleka, ali je dobro meso

Sve u svemu, do ove situacije se nije došlo preko noći, već je ovaj problem posledica dugogodišnjeg sistemskog nemara, ili neznanja koje je kao “uvertira” u još veću nestašicu stiglo na naplatu.

Kada su se pre nekoliko godina postavljala pitanja gde su “bačena” sva ona sredstva uložena kroz subvencije u stočarstvo, te zašto sada ima manje krava nego ranije – nadležni su govorili da je sada kvalitetnije meso.

Vlada Srbije je u utorak propisala novu maksimalnu cenu za dugotrajno mleko sa 2,8 odsto mlečne masti, te zabranila njegov izvoz do kraja meseca. Ono sada ne može da košta više od 128.99 dinara.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com