Gondola na Kalemegdanu biće realizovana pod uslovom da ne ugrožava kulturno-istorijsku baštinu Kalemegdana, rekao je nedavno gradonačelnik Aleksandar Šapić odgovarajući na novinarsko pitanje da li je 500.000 dinara u ovogodišnjem budžetu za  gondola znak da će ona ipak  biti izgrađena, iako je projekat prošle godine stopiran.

Iako ne odgovara na postavljeno pitanje, ova najava je važna zato što se verovatno prvi put čulo da neki od gradskih zvaničnika govoreći o gondoli, pominje ugrožavanje kulturnih vrednosti.

Šapić je podsetio da je projekat izgradnje gondole pokrenut 2018. godine ali nije sproveden, zato što treba da se utvrdi na sudu da li se njime ugrožava kulturno-istorijska baština Kalemegdana.

Rekao je i da "nije taj projekat toliko skup da bi moralo da se odustane od njega ukoliko može da se sprovede".

Gondola je bila deo Plana detaljne regulacije iz 2018, i od tad je prošla gradska vlast (čitaj Goran Vesić) o njoj govorila kao o sigurnom projektu i sudeći po izdvojenom budžetskom novcu, nije odustala uprkos sudskoj zabrani.

Naime, Upravni sud u Beogradu poništio je građevinsku dozvolu za pripremne radove koje je aprila 2019. odobrilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i investitorima Skijalištu Srbije i Gradu Beogradu. Tužbu je tada pokrenuo Regulatorni institut za obnovljivu energiju (RERI).

Rešenjem koje je Ministarstvo dalo pomenutim investitorima, dozvoljeno je bilo izvođenje pripremnih radova za izgradnju stanice gondole Kalemegdan koji podrazumevaju bušenje i kopanje Beogradske tvrđave.

Ovaj sud je, kako je tada istakao RERI, zaključio da bi izvođenje radova na Kalemegdanu moglo da ima nenadoknadive posledice po kulturno dobro – Beogradsku tvrđavu i životnu sredinu i da bi bila naneta šteta širim interesima javnosti koja bi se teško mogla nadoknaditi.

U javnosti je ova odluka Upravnog suda dočekana kao glas razuma protiv gradske vlasti koja se zalagala za gradnju uprkos stručnjacima, koji su tvrdili da bi to narušilo Kalemegdan. Oni su ocenili da je ovaj projekat u koliziji sa stručnim standardima, međunarodnim obavezama i zakonima Srbije u domenu očuvanja kulturnog nasleđa i nepovratno bi ugrozio Beogradsku tvrđavu kao kulturno dobro od najvišeg značaja za Srbiju.

Izgradnji žičare usprotivilo se i Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti između ostalog ocenjujući da bi taj projekat "grubo narušio celinu jedinstvenog spomenika i viziju položaja Beogradske tvrđave na ušću dveju velikih reka kakav nema nijedan srednjovekovni grad”.

Kao najjači argument protiv gondole je činjenica da se Beogradska tvrđava sa okruženjem našla na listi "7 najugroženijih" lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope 2020. godine, koju su objavili najveća panevropska mreža u oblasti nasleđa Evropa Nostra i Institut Evropske investicione banke.

Beogradska tvrđava je "ugrožena štetnim projektom izgradnje žičare (gondole) Kalemegdan–Ušće koji bi drastično ugrozio integritet i autentičnost tog kulturnog dobra od izuzetnog značaja", navedeno je u obrazloženju.

Na sve argumente struke i kritike javnosti gradski čelnici su uzvraćali tvrdnjom da su prigovori neosnovani. Govorili su da zidine tvrđave podno kojih bi se gradila beogradska gondola nemaju istorijsku vrednost, da se zbog žičare neće iseći mnogo stabala na tvrđavi, kao i da će gondola biti još jedna turistička atrakcija prestonice.

Od  kako je prošlog aprila sudski zaustavljena izgradnja, o gondoli je prestalo da se priča i u javnosti i u resornom ministarstvu sve do pomenutog Šapićevog odgovora.

Investitor se žalio na odluku Ustavnog suda – to je taj sudski proces koji pominje Šapić. Nije baš jasno zašto je grad odvajao novac za projekat koji će možda opet biti ukinut, ali bi Šapić sigurno i za to imao neki odgovor. Za sad je pohvalno što uopšte vodi računa o baštini.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com