Jutro nakon opštih izbora u Bosni i Hercegovini prema preliminarnim rezultatima poznati su članovi Predsedništva: Bošnjake će predstavljati kandidat "Ujedinjenih za slobodnu BiH“ Denis Bećirović, Hrvate kandidat Demokratske fronte Željko Komšić, a Srbe Željka Cvijanović iz Dodikovog SNSD-a.

Željka Cvijanović je nakon proglašenja pobede u ponedeljak u ranim jutarnjim satim rekla da će ona u Predsedištvu BiH nastaviti da vodi politiku Milorada Dodika, a u interesu Republike Srpske. "Ja sam izabrana na teritoriji RS i na poziciji člana Predsedništva BiH braniću interese RS, ponašati se u skladu sa Ustavom“. A kada bude procenila da su ti interesi ugroženi, stavljaće veto koji svakom članu Predsedništva dozvoljava Dejtonski Ustav BiH.

Denis Bećirović koji je kao kandidat ujedinjene opozicije pobedio u Federaciji dugogodišnjeg lidera Bošnjaka Bakira Izetbegovića nakon pobede je rekao da nije vreme za "trijumfalizam i euforiju“ i pozvao na "ujedinjenje svih ljudi u BiH“.

Još uvek su neizvesni rezultati izbora za predsednika u Republici Srpskoj. Dva kandidata za najviše glasova Milorad Dodik iz SNSD-a i Jelena Trivić iz PDP-a proglasili su pobedu. Prema poslednjim rezultatima Centralne izborne komisije Dodik ima prednsot od oko 30.000 glasova.

Promena postizbornog konstituisanja

Nekoliko minuta nakon što su zatvorena biračka mesta, Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit potpisao je odluku, na osnovu Bonskih ovlašćenja, o promeni načina postizbornog konstituisanja. Suština izmena odnosi se na rokove za formiranje vlasti u Federaciji BiH.

Šmit je objasnio da je ovu odluku nametnuo kako bi unapredio funkcionalnosti institucija i omogućio da se glas građana čuje. Rekao je i da izmene neće uticati na rezultate izbora koji su održani u nedelju, jer da se "promene ne odnose na održane izbore, već na postiizborne pregovore o stranačkim koalicijama“.

Prema Šmitovoj odluci, povećan je i broj delegata u Domu naroda Federacije, pa će tako od sada konstitutivni narodi, Bošnjaci, Srbi i Hrvati, imati po 23 umesto dosadašnjih 18 predstavnika. Takođe, svaki od naroda biraće bar jednog predstavnika u svakom kantonu za Dom naroda.

Šmit je ovu odluku doneo da se ne ne bi ponovila praksa da hrvatski političari blokiraju formiranje nove vlasti, tražeći izmene Izbornog zakona za šta su pregovori između bošnjačkih i hrvatskih partija propali u nekoliko navrata.

Iz kancelarije Visokog predstavnika saopštili su u nedelju uveče da se ovakvom novom raspodelom "ispravlja najizraženija prezastupljenost svakog od tri konstitutivna naroda u kantonima u kojima živi mali broj pripadnika svakog od tri naroda“.

Iz Evropske unije u ponedeljak su se distancirali od odluke Kristijana Šmita uz poruku da "duboko žale“ jer se pitanje izborne reforme nije rešavalo u dijalogu političkih stranaka.

Nametanje postizbornih pravila Visokog predstavnika još jendom je pokazalo da je Bosna i Hercegovina i 27 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma de fakto međunarodni protektorat. Priče o početku pregovora o pristupanju Evropskoj uniji sa takvim satatusom zvuče kao farsa.

 S.P./RSE/N1

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com