Indikator koji na aplikaciji ocenjuje kvalitet vazduha u Beogradu sinoć je bio obojen crvenom bojom što znači da je vazduh u glavnom gradu Srbije nezdrav. Na drugom, trećem, i četvrtom mestu u "crvenoj zoni“ našli su se Dubai, Delhi, i Kazahstanski grad Nur-Sultan.

Problem zagađenja vazduha u Srbiji odavno postoji, ali se ništa ne preduzima po tom pitanju. Predstavnici vlasti Srpske napredne stranke uglavnom ga s nipodoštavanjem odbacuju i upozorenja stručnih lica o posledicama po zdravlje ljudi ocenjuju kao preterana i kao "širenje panike“.

"Evo, priznajem da sam jedna od žrtava ‚groteskne kampanje širenja panike‘ o zagađenosti vazduha, i ne samo što sam žrtva, nego gde god stignem – ‚širim paniku‘", pisala je u tekstu "Za vazduh se snađite sami“ pre dve godine Zora Drčelić.

"Podatak da je Beograd danima bio na listi deset najzagađenijih glavnih gradova na svetu i reakcija stručne javnosti na taj podatak, koju je predsednik Aleksandar Vučić nazvao grotesknom kampanjom širenja panike, naterali su me da odvedem svoje dete na Zlatibor. Otud i ova neposrednost u obraćanju čitaocima ‚Vremena‘ u prvom licu jednine što je suprotno dobrim običajima nemešanja novinarskih žanrova, ali, avaj! Kad vam ministar zaštite životne sredine Goran Trivan kaže da je zagađenost vazduha ‚subjektivni osećaj‘, onda vam ne preostaje ništa drugo nego da pišete o svom ‚subjektivnom osećaju‘“.

"Prekomerno zagađen vazduh u Srbiji samo je još jednom pokazalo kako funkcioniše ono što zovemo režimom Aleksandra Vučića. Najbolje je da se niko ne bavi svojim poslom, a kad se nešto desi u vezi sa njegovim resorom, da izađe i da priča besmislice poput ministra zdravlja ili premijerke, recimo. A i šta da kažu? Da kažu da Termoelektrana Kostolac B ispušta 130.000 tona sumpor-dioksida što je više od svih termoelektrana u Nemačkoj zajedno, da EPS-u, koji je prema izveštaju Fiskalnog saveta najveći zagađivač u Srbiji, treba milijardu evra za čistiji vazduh? Da je pola milijarde od ekoloških taksi država potrošila, ali ne na ekologiju“.

Zagađenje svugde oko nas

Najveće zagađenje vazduha u Srbiji dolazi od prekomernog emitovanja "suspendovanih čestica“ (PM10 i PM2,5) koje prodiru direktno u pluća i krvotok. Ove čestice, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u najvećoj meri proizvode se u malim toplanama i individualnim ložištima, pisalo je "Vreme“ u tekstu "Šporet naš nasušni“.

Godišnja dozvoljena koncentracija ovih čestica (PM10 – čestice prečnika 10 mikrometara, što je deset puta manje od prečnika ljudske dlake) prekoračena je 2018. na svim mernim mestima SEPA, a najgore je bilo u Valjevu, Užicu, Smederevu, Novom Beogradu, Kraljevu, Sremskoj Mitrovici, Kosjeriću i Kragujevcu, mada je, na primer, Niš imao najbolju kategoriju vazduha, ali samo zato što merenja PM10 nisu obavljena u dovoljnom obimu.

Na mernom mestu u Valjevu, od 365 dana u godini ova koncentracija prelazila je dozvoljenu granicu čak 170 puta, pokazuju merenja SEPA. Valjevo je "rekorder" i po dnevnoj koncentraciji PM10 – dozvoljeno je 50 mikrograma po metru kubnom dnevno, a u Valjevu je u jednom danu izmereno 552 µg/m3 (Užice je na drugom mestu sa danom u kome je zabeleženo 359 µg/m3 PM10 čestica).

Kako piše u izveštaju SEPA, "u brojnim studijama uticaja pokazana je veza" između srednje godišnje vrednosti PM10 i zdravstvenih efekata na gradsko stanovništvo.

Prema podacima Ujedinjenih nacija iz maja 2019. (Air Pollution and Human Health: The Case of the Western Balkans), u Beogradu se beleži više od hiljadu slučajeva smrti godišnje i to samo zbog emisije azot-dioksida, pošto, kako kažu u UN, nije moguće analizirati uticaj PM2,5 čestica, s obzirom da ne postoje kompletni podaci za Beograd.

Studija je obuhvatila podatke vodećih naučnih ustanova u regionu, a finansirana je sredstvima Vlade Norveške. Prema nalazima, starijima od 30 godina u regionu zagađenje skraćuje životni vek za oko 14 do 15 meseci. Možda vam se tih godinu i nešto dana čine kao mali gubitak, da ga vredi žrtvovati radi užitka života u Srbiji, ali treba imati u vidu da je reč o statističkom proseku i da je na primer toliki razmak u dužini života između Nemačke i Portorika (pri čemu je očekivani životni vek u Srbiji u 2017. godini bio za pet godina kraći nego u Nemačkoj, za četiri nego u Portoriku, a za osam nego u tradicionalno dugovečnom Japanu).

M.N./Danas

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com