Vest da će Bratislav Gašić biti član Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost s punim pravom naljutila je javnost. Da se razumemo, Gašić je u Koordinacionom telu po sili funkcije: kao ministar unutrašnjih poslova sedi tu. O tome zašto ne bi trebalo da bude ni ministar unutrašnjih poslova, nekom drugom prilikom, ali bez obzira na automatizam kojim je postavljenu Koordinaciono telo, to nije smelo da se desi.

Podsetimo, u decembru 2015. godine Gašić je bio ministar odbrane. Na jednom događaju novinarka tada B92, a danas TV NovaS Zlatija Labović, čučnula je da se ne bi našla snimateljima u kadru. Gašić je glasno prokomentarisao: “Volim novinarke koje lako kleknu.”

Usledili su višenedeljni protesti novinarki i novinara ispred Vlade Srbije, ali i u brojnim gradovima širom zemlje. U februaru 2016. Gašić je razrešen ministartske funkcije. Godinu i po dana nije ga bilo nigde, a onda je došao na čelo Bezbednosno-informativne agencije. Sada je opet u ministarskoj fotelji, a evo ga i u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost.

To telo, ako ćemo iskreno, nije bog zna čemu služilo ni dok ga je vodila Zorana Mihajlović, a tek sada, pod palicom Maje Gojković neće služiti ničemu. Međutim, bar do sada, žene u Srbiji, ako ništa drugo, nisu dobijale od Koordinacionog tela preverbijalne šamarčine. Sada je šamar već stigao i to još u fazi formiranja, upravo uvođenjem Gašića.

Paralelno, predsednik Vučić potpisuje nekakve ukaze i iskaze kojima pooštrava kazne za silovanje i nasilje nad ženama. Nema vajde, predsedniče, od pooštravanja kazni, sve dok se dešava da više od pola ionako malobrojnih prijava za silovanje biva odbačeno. Menjajte dokazni postupak, dajte žrtvama po automatizmu status posebno osetljivih svedoka, uvodite posebne predmete tokom osnovnih studija prava i kriminalistike, umesto uzaludnih obuka policajaca koji, ako nešto i nauče, budu premešteni negde drugde ili ne primenjuju naučeno, jer ne veruju ženama.

Nema vajde od većih kazni kad ih sudije ne presuđuju, a nema vajde ni od čega, kad osvedočenog seksistu sklonog prostačkim i uvredljivim komentarima stavite na čelo policije koja je prva adresa za žene žrtve nasilja. Nema vajde kad ga stavite u Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, jer šta će on tamo da radi? Da vodi računa da slučajno neko ne diskriminiše muškarce na poziciji moći?

Da li smo iznenađene? Pa baš i nismo, jer Gašić nije nikada nestao iz političkog života. Međutim, besne žene su već na ulicama i besne su s punim pravom. I malo su besne s obzirom na to koliko razloga za bes imaju. A Vlada i predsednik im dodaju još povoda za ljutnju, kao da testiraju granice trpljenja. Granice su pređene onog dana kad se na Terazijama prvi put okupilo nekoliko hiljada mladih ljutih žena. Srećno vam bilo, ove devojke koje vode proteste nisu od one vrste što odustaje. Sve u svemu, metaforičnu šamarčinu smo primile. Nisam sigurna da će povratni udarac biti metafora.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com