Brzim vozom “Amtrak” u ranim popodnevnim časovima, nakon trosatne vožnje, stigli smo iz Njujroka na vašingtonsku “Union Station”. Petnaestominutna šetnja od hotela do restorana u Kineskoj četvrti “mirisala” je kao i u Njujorku – na pre godinu dana legalizovanu marihuanu (vidi “Vreme” br. 1661).

Bio sam u Vašingtonu do sada tri puta i svaki put sam posetio Smithsonian American Art Museum i National Portrait Gallery u istoj zgradi.

THE LIGHT

Zanimljivo mi je koliko se kroz dominaciju političke korektnosti povećao broj portreta američkih Indijanaca od 1994. do danas. Ovoga puta posebnu pažnju privukao mi je rad Džordža Katlina Wi–jún–jon, Pigeon’s Egg Head (The Light) Going To and Returning From Washington. Slika je nastala 1837. i prikazuje poglavicu plemena Asiniboin koji je 1831. pozvan u Vašington da tu predstavlja svoje pleme. Nakon zime provedene u gradu, nekada ponosni ratnik zamenio je svoju tradicionalnu odeću evropskom, u rukama su mu kišobran i lepeza, u ustima cigareta, u džepovima flaše alkohola… Simbolika primenjiva na mnoge – od Vašingtona do Beograda.

JUNIS KENEDI ŠRAJVER

Na prvom spratu galerije pažnju mi privlači još jedna slika – hiperrealistično platno Dejvida Lenca Eunice Kennedy Shriver na kojem je na suncem obasjanoj plaži prikazana starija doterana žena, očigledno pripadnica američke više klase, u društvu dece i mladih sa posebnim potrebama.

Reč je o Junis Kenedi Šrajver, rođenoj sestri predsednika Džona Kenedija. Ova pripadnica “američkog plemstva” posvetila je život humanitarnom radu i pomaganju osoba sa posebnim potrebama. Ona je još u julu 1968. u Čikagu otvorila prve National Games of the Special Olympics, motivisana slučajem svoje sestre Rozmeri. Rozmeri je imala probleme sa mentalnim zdravljem, a oni su bili posledica lobotomije kojoj je bila podvrgnuta kao 23-godišnja devojka kako bi se otkrili uzorci promena u njenom ponašanju. Ostatak života najstarija sestra od devetoro dece porodice Kenedi nije mogla razgovetno da govori i provela ga je u sanatorijumu “St. Coletta” u Viskonsinu. Ipak, poživela je 86 godina.

Na slici o kojoj pišem, pored Junis centalno mesto zauzima 11-godišnji dečak Sem Lenc oboleo od Daunovog sindroma. “Junis je učinila da svet bude bolje mesto za Semov život!”, rekao je Dejvid Lenc, umetnik iz Milvokija, autor slike i dečakov otac.

DOROTI KAUNTS

Petnaestogodišnja afroamerička devojčica Doroti Kaunts obukla je tog 4. septembra 1957. svoju najlepšu haljinu i srećno otišla na prvi čas u Harry Harding High School, u Šarlotu (Charllote) u Severnoj Karolini. Doroti je bila prva crna učenica o ovoj školi.

Na nagovor Džona Z. Varlika, lidera organizacije White Citizens Council, koji je pozvao dečake “da pripaze na nju”, počeo je linč male Doroti. Devojčice su poticane da je pljuju i gađaju kamenjem. Doroti je hodala uspravno i ponosno, okružena iskeženom masom. Maltretiranje se nastavilo sutra – gurnuli su je u menzi i tacna sa hranom joj je ispala iz ruke; dve bele devojčice koje su se usudile da joj pomognu izvrgnute su ruglu i morale su da se povuku. Za to vreme, njena porodica dobijala je preteće telefonske pozive, razbijen im je automobil. Posle četiri dana otac je odlučio da ispiše Doroti iz škole.

Fotograf Daglas Martin koji se zatekao u školi tog 4. septembra, osvojio je 1957. nagradu World Press Photo of the Year.

Porodica Kaunts se ubrzo preselila u Filadelfiju gde je Doroti upisala Johnson C. Smith University.

Pola veka kasnije, 2008. Harding High School dodelila je Doroti Kaunts počasnu diplomu. Godine 2010. dobila je javno izvinjenje većeg broja članova rulje koja ju je zlostavljala tog septembra 1957. Školska biblioteka dobila je njeno ime.
Dorotinu fotografiju video sam prvi put u oktobru 2014. na izložbi Freedom Fighters u organizaciji Centra Robert F. Kennedy u Palazzo Reale u Milanu. Sada je ponovo gledam u National Museum of African American History and Culture, setio sam se ove priče i shvatio kako je zastrašujuće aktuelna podjednako 2022. kao što je bila 1957. i 2014.

RONALD REGAN

“Mrzeo sam Ronalda Regana najviše na svetu, a sada bih ga poljubio u dupe kada ga poredim sa ovim hrišćanskim talibanima koji danas predstavljaju Republikansku stranku!”, priča mi u kafeteriji Muzeja Smitsonijan jedan ovdašnji novinar iz “stare garde” i nadovezuje se na utisak kako paralelno sa političkom korektnošću u američkom javnom diskursu jača radikalni desničarski pokret.

Reganov portet iz 1991. video sam dan ranije u National Portrait Gallery među slikama svih 46 američkih predsednika. Autor porterta čuvenog državnika čija je vladavina uporedo sa Margaret Tačer obeležila osamdesete godine i povratak konzervativizma u SAD i Velikoj Britaniji je slikar Everet Rajmond Kinstler. Četrdeseti predsednik SAD, bivši glumac i guverner Kalifornije ostao je omražen među američkim liberalima ali i levičarima širom sveta, međutim, kako je rekao moj sagovornik – u poređenju sa Trampom, on danas deluje kao nekakav vođa hipi pokreta.

LAOKON

El Grekov Laokon nekada je bio u Narodnom muzeju kao deo privatne kolekcije kneza Pavla, a danas se čuva u Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu. Kako je tamo dospeo? Slika španskog genija nastala 1610. gostovala je 1938. po muzejima Evrope. Kada je izbio Drugi svetski rat, slika se zatekla u Londonu i tu je sačekala da se knez Pavle sa porodicom vrati u Evropu iz egzila u Africi.

Naime, knez Pavle je sa porodicom ceo Drugi svetski rat proveo u izolaciji u Egiptu, Keniji i Južnoj Africi. Sreća mu se osmehnula tek početkom 1947. kada su britanski kralj Džordž i kraljica Elizabeta posetili Johanezburg i tom prilikom primili u audijenciju kneza Pavla i kneginju Olgu. Sa novim pasošem i švajcarskom vizom stigao je u Ženevu krajem oktobra 1948. Ubrzo mu je bilo dopušteno da poseti i Ujedinjeno Kraljevstvo. Povodom smrti kralja Džordža VI, februara 1952. bio je pozvan u Vindzor i prisustvovao je sahrani odanog prijatelja. Naredne godine je, kao kraljevski srodnik, pozvan i na krunisanje britanske kraljice Elizabete II. Tada je sliku prodao Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu po ceni od 40.000 dolara i porodica je od tog novca kupila kuću u Parizu u kojoj je kneginja Olga živela do pred smrt. Kuća je trenutno u posedu Filipa Ceptera, ali mi je kneginja Jelisaveta, kada smo proletos bili u Parizu, rekla da je na prodaju. Laokon se danas procenjuje na 100 miliona dolara.