Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar obeležava se od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana. Cilj obeležavanja je da se i osobama sa invaliditetom omogući jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u upravljanju društvom u kome žive.

Prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji živi 571.780 građana koji se mogu smatrati osobama sa invaliditetom, što predstavlja oko 8 posto ukupne populacije. Međutim, ovome treba dodati da je za 119.482 građana status invaliditeta nepoznat, što predstavlja dodatnih 1,66% ukupne populacije. Od ukupnog broja, više od 58 posto čine žene, dok je muškaraca malo manje od 42%.

Maja Gojković, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Maja Gojković ocenila je da "položaj i prepreke sa kojima se svakodnevno suočavaju žene sa invaliditetom nisu dovoljno vidljive i zato je neophodno da o tome govorimo, jer su one posebno osetljiva i višestruko diskriminisana grupa u društvu.“

Srbija svake godine beleži napredak u poštovanju prava osoba sa invaliditetom, ali ti pomaci su nedovoljni za ocenu da je položaj te ranjive grupe u 21. veku zadovoljavajući, izjavio je danas zaštitnik građana Zoran Pašalić.

On je istakao da "država novim zakonima i ratifikacijom međunarodnih konvencija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom daje dobar normativni okvir, ali i dalje dolazi do značajnog kršenja njihovih prava“. Naveo je da pritužbe upućene Zaštitniku građana ukazuju da se "najveći problemi javljaju u ostvarivanju prava na obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, zapošljavanje, kao i na nedostatak posebnih usluga i servisa podrške u zajednici“.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ukazala je da "i pored vidnih pomaka neka od važnih pitanja nisu u dovoljnoj meri rešena, a odnose se pre svega na adekvatan pristup obrazovanju, zapošljavanju, uslugama zdravstvene i socijalne zaštite i različitim vidovima podrške, ali i na deinstitucionalizaciju i ukidanje prakse potpunog lišenja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom.

"Nije problem samo fizička pristupačnost, već i druge vrste prepreka koje stoje pred građanima koji imaju oštećenja vida i sluha, upozorila je poverenica. Janković je navela da je obrazovna struktura osoba sa invaliditetom značajno nepovoljnija nego kod opšte populacije i da je posebno važno unaprediti dostupnost obrazovnog sistema deci sa invaliditetom, kao i kontinuirano unapređivati inkluzivno obrazovanje, pružajući podršku učenicima i studentima u skladu s njihovim potrebama.“

Demokratska stranka je istakla da je "osnovno pravo svakog građanina pravo na zdravstvenu zaštitu, a u Srbiji čak ni svaki Dom zdravlja nema odgovarajuće rampe za invaliditetom, ili ih uopšte nema, jer su one često samo formalno napravljene kako bi omogućile ispunjavanje uslova za dobijanje građevinske dozvole, a suštinski su neupotrebljive“, navodi se u saopštenju, i dodaje da je ista situacija i kada je u pitanju većina javnih ustanova.

"Invalidske penzije su toliko male da ne mogu da zadovolje ni osnovne životne potrebe jedne osobe i ukazuje da ni novčana nadoknada za tuđu negu i pomoć nije od velike pomoći, jer iznosi najviše 22.000 dinara, iako je jasno da se tim novcem ne može platiti lični asistent ili prava pomoć u kući.“

S.Ć./FoNet / RTV

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com