Sudeći po izjavama predsednice vlade Ana Brnabić i ministra finansija Siniše Malog tokom rasprave o budžetu u Skupštini, ekonomska situacija u zemlji je više nego dobra. Stvari ipak ne stoje nimalo dobro, čim je Srbija bila prinuđena da zaključi obavezujući "stend-baj“ aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i pristane na nadzor nad trošenjem budžeta kako bi mogla da pozajmi 2,4 milijarde evra.

Najveći problem za Vladu je kako da obezbedi finansiranje budžeta narednih nekoliko godina: samo u 2023. godini treba isplatiti glavnicu i kamatu poveriocima u visini 655 milijardi dinara (5,5 milijardi evra) i to bez pokrića budžetskog deficita. Kada se uzme u obzir i da treba finansirati deficit u visini od 264 milijarde dinara (2,2 milijarde evra), to znači da će Srbija 2023. morati da pozajmi ukupno 919 milijardi dinara (7,7) milijardi evra.

Visoka kamata na državne obveznice

Prošla su vremena kada je država mogla da emituje desetogodišnje evro obveznice sa kamatom od 1,2 do 1,5 odsto godišnje. Pre nekoliko  nedelja su se srpske obveznice na finansijskim tržištima kotirale uz prinos od 8 odsto do 8,5 odsto godišnje; na vest da je dogovoren aranžman sa MMF-om kamate su pale na 7,2 odsto godišnje, što je i dalje 6 odsto više nego pre samo godinu dana.

Pod tim uslovima, za zaduživanje od 7,7 milijardi evra država bi morala da plati oko 550 miliona evra godišnje za kamatu. To je enorman trošak: država će ove godine za celokupan dug od 32 milijarde evra platiti samo milijardu evra za kamate. Nagli rast troškova za kamate bi teško opteretio budžet – zato je država bila primorana da pozajmiti od MMF-a 2,4 milijarde evra uz nisku kamatu, ali je cena za to da je budžet stavljen pod njegovu kontrolu.

Pod nadzorom MMF-a

MMF, koliko je poznato, insistira da javni dug (uključujući i troškove restitucije) ne pređe 60 odsto društvenog proizvoda (bez tih dodatnih troškova on isznosi oko 57 odsto). To znači da će država morati da "prikoči“ i smanji rashode.

Vlada je tako odustala od gradnje niza autoputeva: Beograd-Zrenjanin, Pančevo-Bubanj Potok (sektor C obilaznice oko Beograda) i "Vožd Karađorđe“, a i ostali planirani projekti biće redukovani. Za famozni "Nacionalni stadion“ izdvojiće se svega po 60 miliona evra u naredne dve godine, što je dovoljno tek za eksproprijaciju i pripremne radove. Nešto bolje će proći projekat metroa, za koji će biti izdvojeno čak 250 miliona evra, a republika će finansirati i most na Savi u Beogradu, iako je to gradska saobraćajnica i trebalo bi da je finansira isključivo grad Beograd (što važi i za metro).

Inflacija jede povećanja plata i penzija

Država je značajno ograničila rashode za plate i penzije. Plate u javnom sektoru će porasti svega 12,5 odsto, što predstavlja realan pad uz inflaciju koja je u oktobru dostigla 15 odsto na godišnjem nivou. Nešto bolje će proći penzioneri, koji će dobiti kumulativno povećanje penzije od 20,8 odsto, što je slaba uteha pošto su početkom ove godine penzije povećane samo za 5,5 odsto, pa su uz inflaciju od 15odsto penzioneri znatno osiromašili tokom godine.

Rast penzija od 20,8 odsto je omogućen ne uspesima vlasti, već tužnom činjenicom: broj penzionera se smanjio u prethodne tri godine za skoro 5odsto usled povećane smrtnosti kao posledica kovida, čime je otvoren prostor za ovoliku povišicu.

Pad privrednog rasta za 7 odsto

Najveći deo deficita (1,2 milijarde evra od ukupno 2,2 milijarde) ide na energetski sektor. Dubioza u energetskom sektoru je tolika da će i pored najavljenih poskupljenja struje i gasa od 8 odsto, odnosno 11odsto u januaru, država subvencionisati EPS i Srbijagas sa 1,2 milijardi evra iz budžeta. Tek krajem sledeće godine ti rashodi će se (možda) smanjiti ako EPS krajem sledeće godine pusti u rad novu termocentralu Kostolac B3 i ako otvori nova ležišta gasa u kolubarskom basenu.

Iako Vlada tokom rasprave o budžetu u skupštini pokušava da ekonomske prilike u zemlji prikaže boljim nego što jesu, nesumnjivo je da su se nad srpskom ekonomijom naneli olujni oblaci: društveni proizvod ima tendenciju pada; međugodišnji rast u trećem kvartalu je bio svega 1odsto (niže od procena Narodne banke), a u odnosu na drugi kvartal BDP je pao za 0,7 odsto.

U trećem kvartalu prethodne godine stopa rasta BDP-a bila je skoro 8 odsto, što znači da se stopa rasta strmoglavila za 7 odsto za samo godinu dana. Ništa bolje od toga ne ukazuje na to da nam predstoji teška godina.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com