Prošlog petka, u organizaciji agencije iz Zagreba, u sali Amerikana (Doma omladine Beograda) bend iz Skoplja (Mizar) održao je dobar koncert promovišući svoj šesti studijski album (Večna praznina – Eternal Emptiness, 2022, Dallas) s etiketom izdavača iz Ljubljane. Samo kažem.

Možda ste mislili da je Masimo Savić, sa sve zagrobnim kukumavčenjem (koje neki smatraju stilom pevanja) vlasnik zlatnog rudnika domaćih new wave pesama, koje onda unakazi kalemeći svoj tehnički glas? Džaba mu ta kao vještina (ili vještica) dokle god postoji i makar se povremeno oglasi Mizar. Potonje je jednako površno (bilo i onda, i sada) gurati pod bajate odrednice dark i gothic, isto kao kad bih za ovu priliku npr. skovao termin deep rock – zbog tamnog, dubokog zvuka i uznemirujuće masivnog, crnog vokala. Iz sumraka crkvenih lađa, s odjekom panslovenskih pećina, najdublji rok postYU plitkih država – Mizar! (Da sam upola mlađi, prebacio bih se u PR.)

Rastući duž legendarnih novotalasnih ‘80-ih u skrajnutom Skoplju, ne potežući bogati i prepoznatljivi folklor svoje zemlje, Mizar je originalno izronio obeležen duhovnom tradicijom i vokalnim linijama nastavljenim iz pravoslavnog pojanja, tako ubedljiv da je zatalasao i Odbranu i poslednje dane, dotad jedini dodir našeg RnR s vizantijskim nasleđem. Ništa etnoMetno, debi-LP Mizar (1988, Helidon) i sledeći Svjat dreams (1991, Dallas/Amarcord) s markantnim pevačem Goranom Tanevskim ubedljivo su kod nešto šire publike nadživeli snažni kreativni tok njihovih kolega pa i saradnika – sastava Padot na Vizantija/Aporea/Anastasia/Lola V Stain/DD Synthesis, i Arhangel – no i Mizar je, nažalost, zamro pod ruševinama SF Republike YU. Tek krajem ‘90-ih, kad se gitarista Gorazd Čapovski vratio iz Australije i Kismeta, obradama, kompilacijama i (proširenim) reizdanjima pripremljeno je ponovno ukazanje Mizara. Dotle je postalo jasnije da više veze imaju s npr. Doors i Stranglers (ove druge citirali u novoj Nebesna tišina) negoli s banalnim M. Mensonom.

S basistom/pevačem Goranom Trajkovskim (ex Padot na Vizantija) od albuma Kobna ubavina – Terrible Beauty Is Born (2004, Avalon/Dallas) sledi ‘neredovna rutina’ malobrojnih koncerata po najvećim gradovima pok. domovine. Tanevski se vratio za CD Pogled kon cvetnata gradina – A View To A Flower Garden (2007, SJF/Dallas), a na albumu Deteto i belo more – The Boy And The White Sea (2010, Mladinski kulturen centar) umesto Gorana pevali su članovi crkvenog hora Harmosini. I 7 godina vernosti posle prethodnog gostovanja, evo Mizara ponovo u Beogradu, pevač je (povremeno i autor stihova, ex Harmosin) Zoran Tortevski, a vokalne deonice nepogrešivo njihove – duboke brazde bez viših registara, definitivno stil i zaštitni znak. Bend je scenski statičan ali muzički dinamičan, ni reč izgovorena prisutnima no publika uključuje i mlađe od kambekova, i toplo/bučno prima mnoge numere.

Šta se, dakle, promenilo, osim što su neka digitalna prepakivanja delimično poboljšala zvuk/produkciju starih snimaka? Uživo, ritam-sekcija britko tutnji, onako kao što belosvetski producenti nikad ne nameste ritam-mašine i elektroniku; klavijature/druga gitara diskretni, doslovno zakukuljen svirač; pratećih vokala je više od 1, a gitarske deonice raznovrsnije, takoreći Mizar light (svetliji, ne lakši), prijemčiviji. Tu smo: jedini član svih postava ove grupe, kompozitor pa i tekstopisac, producent Gorazd Čapovski (r. 1965) blista na 12-žičnoj električnoj gitari. To naravno nije onaj iskričavi, zveketavi zvuk Rickenbacker-a vezan za Beatles/Byrds i Evu Braun, ali jeste ponekad i lepršav, razloženi akordi boje ga (davno novom) psihodelijom ‘80-ih, a smenjuju čelični naoštreni rifovi i metalizirani vrtlozi – i stilski i tehnički, dvojstvo. Moćno, spremno i za znatno veće pozornice/prostore. Čapovski je uz to među pametnijim, bolje obaveštenim i artikulisanim veteranima roka na Balkanu, nije isturen/harizmatičan, ne žuri, i samo se nadam da još dugo neće prekidati ovaj rad.

Već gotovo dve godine Mizar je onlajn puštao pojedine nove pesme, počevši od nežnog Galeba (stihovi pesnika Tihomira Jančovskog, s kojim češće sarađuju), pa je gotovo ceo album Večna praznina dobro poznat dugo sakupljanoj publici ovog kulta. Više od 700 njih, s ulaznicama 1.300–1.500d, uživalo je i uživelo se, kako u stare (Devojka od bronza, u raznim fazama karijere prerađivana Počasna strelba), tako i nove favorite (Izrod, 1903). Skloni brojčanim/hronološkim naslovima, po starom tekstu književnika Petre M. Andreevskog (o ustanku Makedonaca protiv Otomana), Mizar 1903 raspevava poznatom refren-dilemom Sloboda ili smrt.

Starim, predigitalnim trikom (uključivanje svetala u sali) posle nekih sat svirke najavljen je fajront, ali je potrajalo još 30-ak minuta, dva bisa, Doždot, Magla…oduševljenje, ovacije. Makedonski, ništa severno.