Nova godina nije počela onako kako su gosti Freestylera, popularnog splava u Beogradu, planirali. Srećom, od njih više od 700 koliko ih je prema pisanjima medija na ovom splavu čekalo Novu godinu, povređene su samo dve devojke i to lakše, pokušavajući da se kao i svi ostali spasu od vode koja je počela da prodire petnaestak minuta nakon ponoći.

Danas je splav i dalje tamo gde je bio u momentu nesreće, ne zna se kad će biti izvađen. Vidi se da sve više i više tone, i maskirne muške osobe obučene u crne dukseve sa kapuljačama stoje ispred splava. Pukao je i deo betonske konstrukcije koji je direktno povezan sa ulazom na splav, a nalazi se na obali.

Koja prava imaju svi ti ljudi koji, nečijom greškom, nisu dočekali Novu godinu srećni i zadovoljni?

Advokat Marko Pantić kaže za portal "Vremena“ da oni "apsolutno imaju pravo na naknadu posebno što smo pročitali u medijima da su tri muškarca uhapšena u vezi sa tim događajem. Znači da je rukovodstvo splava postupalo nezakonito i primilo više ljudi nego što bi smelo“.

Pantić kaže da "pored nadoknade materijalne štete koja bi se ogledala u ceni karte i uništene odeće, gosti imaju pravo i na nematerijalnu štetu za pretrpljeni strah. Ako je neko doživeo neku povredu imao bi pravo na nadoknadu za pretrpljene bolove“.

Gosti bi, dakle, trebalo da tuže odgovorne za nesreću, ili da zahtevaju  vansudsko namirenje.

Odgovorni su, za sad, troje juče uhapšenih.

Policija je, po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu uhapsila menadžera, direktora, i vlasnika splava koji je državljanin Grčke, zbog sumnje da su učinili krivično delo "teško delo protiv opšte sigurnosti sa umišljajem za izazivanje opšte opasnost". Kako je navedeno, oni se sumnjiče da su 31. decembra 2022. godine na splavu omogućili prisustvo većeg broja osoba nego što je kapacitet ovog objekta, koji je zbog toga delom potonuo i na taj način ugrozili bezbednost većeg broja osoba.

"Splav je registrovan za 220 osoba najviše, a koliko ih je zaista bilo u novogodišnjoj noći ne znamo. Još se utvrđuje, još prikupljamo dodatne informacije, te u ovom trenutku ne možemo da tvrdimo koliko je zaista osoba na splavu bilo u momentu kada je počeo da tone", rekao je za Kurir načelnik Odeljenja za inspekcijske poslove bezbednosti plovidbe pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Božidar Jagodić.

Ovom izjavom potvrđena je informacija gradonačelnika Aleksandra Šapića data odmah nakon potonuća, da je na splavu bilo dva do tri puta više ljudi nego što je dozvoljeno.

Ovu svoju izjavu Šapić je, sutradan,  korigovao.

"Kažu da je Fristajler bio registrovan za 220 ljudi. Da, ali kao plutajući objekat ili ploveće telo, ne kao objekat koji stoji, jer oni stoje vezani za obalu. Taj splav niti pluta niti plovi. On stoji, svi stoje i oduvek su stajali, a tretira se kao objekat koji pluta i plovi i to je problem. Dobija dozvolu od rečne kapetanije, ministarstva saobraćaja da pluta ili plovi. Međutim on stoji i to je potpuno novi status i mi pokušavamo da taj novi status legalizujemo i legitimizujemo. Mi još ne znamo koliko ljudi u tim okolnostima može da bude. To ćemo tek da vidimo nakon nove odluke Skupštine grada.“

On je podsetio da je Skupština grada u oktobru prvi put donela odluku o uređenju beogradskog priobalja, gde se tačno zna kako splav treba da izgleda, koje gabarite treba da ima, koje uslove da ispunjava, koliko treba da bude razmak između splavova, pod kojim okolnostima da radi i ima zvaničan priključak za vodu i struju, da nema divlje priključke.

U odluci Skupštine grada iz 2021. godine takođe stoji zabrana da na plutajućem objektu boravi veći broj lica nego što je propisano plutajućem dozvolom, kao i da je komunalna inspekcija nadležna da to kontroliše.

S.Ć./FoNet/Euronews

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com